Crnobrnja: Srbija u stalnom vanrednom stanju

Gostujući u emisiji „Novi dan“ na TV N1, on je rekao da ne zna koji je tačni razlog za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, i da je reč „vanredni“ zapravo ključna.

„Ta reč vanredni je uvod u spoznaju da smo stalno u vanrednom stanju, samo još fali policijsko vanredno stanje. To je ozbiljna provokacija najširih narodnih masa da bi stalno bili u histeriji oko toga“, ocenio je on, podsetivši da svaki put kada je Vučić rekao da neće biti izbora, bilo ih je.

Komentarišući izjavu Zorane Mihajlović „da na izborima treba videti koliko vredi Vučić, a koliko Dačiжć“, Crnobrnja je rekao da je to nije vest, ni novinarstvo, već čisti PR.

„Živimo u sistemu deziformacija, i u PR-u, ne u novinarstvu. Ministarka stalno radi PR, i ona to mora da radi kao svi političari, ali moramo da znamo da je to PR. To nije vest, to je PR! Vi znate da je ta ministarka tu da prva istrči napred i da bombasitčne izjave, da se ostali navuku i da mislimo ‘sada će se oni rascepiti’ itd. To su taktike poltike koje su ružne“, istakao je Crnobrnja.

Kao još jedan razlog za vanredne izbore, iz vladajuće koalicije navode da to traži opozicija, i ako predstavnici opozicionih stranaka uporno ponavljaju da je izlazak na birališta na proleće besmislen. Crnobrnja ukazuje na to da je reč o lažnim vestima.

„Izmišljaju se lažne vesti, celi izbori su ‘fake’. Sve je ‘fake’ da bi se mašina kotrljala. Ako stane, izlaze ova pitanja na videlo – kako ćemo da rešavamo medije, kako ćemo da rešavamo ekonomju… Paralizujete deo janog života na potpuno ispražnjenu temu. Ne zna se po koji put imamo taj isti krug zamajavanja da bismo se oko toga potrošili, strepeli, a te neke ozbiljne reforme nismo u stanju da sprovedemo“, upozorio je on.

Povodom izrade Medijske strategije on je rekao da je uveren da će taj dokument biti izrađen do Nove godine, iako je prvobitni rok bio 15. oktobar.

„Strategija je ozbiljan dokument koji ne treba da se požuruje. Ako je početak izrade već kasnio godinu i po dana, ne možemo mi sad za tri nedelje da je završimo. Strategija može da bude kvalitetna i kao orijentacija izuzetna. Na Vladi je da li će takav dokument imati snage da usovji. To što će dobiti na sto biće vrlo radikalno“, poručio je Crnobrnja.

Upitan da pojasni koja su to radikalna rešenja iz strategije, Crnobrnja je objasnio da se lično zalaže za to da se REM i Ratel ukinu i da se napravi jedno regulatorno telo.

Druga ideja je, kako je rekao, da se formira novo ministarstvo za medije, informacije i digitalno društvo – jer su te oblasti trenutno raštrkane u dva resora – i da se osnuje jedna agencija koja bi na državnom nivou sve to koordinisala.

Crnobrnja smatra i da će nova medijska strategija imati legitimitet uprkos tome što su se iz nje povukli predstavnici novinarskih i medijskih udruženja:

„Njihovi razlozi za napuštanje radne grupe su ishitreni. Najlakše biti napolju, pa spolja ubacivati petarde u šesnaesterac, a treba da budete u šesnaestercu i igrate igru – da donesete strategiju koja se pre svega tiče vas“.

Pojedinim novinarskim udruženjima on je zamerio i zbog stava da prethodnu medijsku reformu ne treba dirati i ako je ona, prema njegovoj oceni, „smandrljana“, i konstatovao da je privatizacija medija nije dobro sprovedena, kao i da se projektno finansiranje medija preokrenulo u ozbiljno „kombinovanje“ i „grupašenje“, pre svega na lokalnom nivou.

„Balkanska je stvarnost da stalno neki miljenici, rođaci dobijaju šansu da dobiju javna sredstva za ništa. Dešava se svuda širom Srbije. Moramo da nađemo način da to sprečimo“, rekao je Crnobrnja. On je ponovio da je javni interes da agencija Tanjug treba da nastavi da postoji u domenu „čistih informacija“, te da celo okruženje ima takve agencije, osim Srbije. Tanjug bi, kako je rekao, trebalo da pokriva sve ono za šta privatne agencije nemaju interes i veruje da će se to pitanje rešiti novim zakonom.

Crnobrnja je primetio i da su novinarska udruženja u Srbiji u potpunom konfliktu i smatra da takva situacija upravo pogoduje političarima, po sistemu „razjedini, pa vladaj“.