Stvar je tržišta, a ne muzike

Mada, podjednako je teško napisati nešto već neispričano ili sasvim osobeno da bude prepoznatljivo. Sve ove prepreke četvorica drugara sa lakoćom prevazilaze u svojoj garaži uz stare instrumente i nadahnuće svojim tinejdžerskim brigama. Strip u izdanju izdavačke kuće Komiko „Garaža“ (naziv originala „Garažni bend“) autora Đianija Pacinotija Đipija predstavlja pomalo statičnu i naratorski oskudnu priču o razvoju jednog klinačkog benda, kakvog su mnogi imali.

Statična i naratorski oskudna priča samo naizgled, međutim kada se pročita do kraja, shvati se čitav depresivan ton ostvarenja. Priča govori o momcima koji nastoje da formiraju svoje ličnosti, drugačije od svoje okoline. Đulijano, Stefano, Alberto i Aleksa pokušavaju da kroz muziku pobegnu iz sredine u kojoj su odrastali, stekli prve ljubavi, radosti i razočarenja. Kada se užasi svakodnevice pretoče u stihove, uspeh pesama ne može da promakne. Od života sa „dve majke“, preko odrastanja bez oca koji je otišao jednog dana i nije se vratio, do zaljubljenosti u prevaziđene i zabranjene ideologije i devojke, teme su pesama o kojima pripoveda Đipi.

Knjiga je podeljena u pet poglavlja nazvanim „Prva pesma“, „Druga pesma“ i tako do „Pete pesme“, ali Đipijev tinejdžerski sastav je uspeo da snimi svega tri pesme i to na stari magnetofon slabog kvaliteta.

Crtež je rađen tehnikom akvarela, kako kažu izdavači „melanholičnog akvarela i uz slutnju neizbežne anksioznosti u crtežu“. Iskarikiran grafički prikaz romana u potpunosti odgovara opisu užasa odrastanja kroz koji prolaze mladići i devojke u godinama formiranja svih ličnosti.

Neizbežna delinkventnost i buntovništvo koja prati rokenrol dovodi junake do toga da gube svoju garažu. Garaža kao prostor za vežbu bila je poklon Đulijanovog oca sve dok mladi roker ne pravi gluposti. U nedostatku opreme za snimanje i vežbanje i uz dolazak eminentnog stručnjaka za muziku, koji se obavezao da će zbog duga prema oca jednog od mladića da posluša kako bend zvuči, grupa se odlučuje na krađu instrumenata.

Rokenrol je nekada bila isplativa muzika i danas je takva ukoliko se rade lepe ljubavne balade i pesme sa tvrđim zvukom koje promovišu rok, ali ukoliko se pravi specifičan sadržaj, nekomercijalne prirode teško može biti isplativ. To se najbolje ogleda u rečenici mužičkog menadžera: „Mogla bi na ovoj traci da bude najbolja muzika na svetu, novi Bitlsi, to ništa ne bi promenilo. Sve je stvar tržišta, muzika nema veze s tim.“

Autor Điani Pacinoti Đipi rođen je 1963. godine u Pizi i zavređuje status najvažnijeg savremenog italijanskog autora stripa. Pored priče „Garažni bend“ napisao je još i „Zabeleška ratne priče“, „Nevinosti“, „Moj život loše nacrtan“.