Site name

Profesor Đorđe Stanojević, fizičar, astronom, graditelj prvih srpskih elektrana

Negotinac koji je osvetlio Srbiju

Osim Stevana Mokranjca Negotinci se mogu podičiti i Đorđem Stanojevićem, srpskim fizičare, profesorom Velike škole i rektorom Beogradskog univerziteta, zaslužnim za uvođenje prvog električnog osvetljenja i izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji.

Piše: J.B.K.

Negotin 12. januar 2018. 18:09

Negotinac koji je osvetlio Srbiju

Foto:Jovanka Stanojević

Ovog aprila navršava se 160 godina od rođenja ovog znamenitog Negotinca u čiju čast će večeras u Istorijskom muzeju Srbije biti otvorena izložba "Đorđe Stanojević – čovek koji je osvetlio Srbiju". Multimedijalnim muzejskim projektom, kako se najavljuje, premijerno će biti prikazan najveći deo zaostavštine poznatog fizičara i astronoma iz Istorijskog muzeja Srbije.

Pored ličnih predmeta  Đorđa Stanojevića, postavku čini arhivska građa, njegove fotografije ljudi, predela, gradova i građevina, pozitivi i negativi Sunca urađeni na staklu. I ne samo to, jer će rekonstrukcija radnog kabineta profesora Stanojevića, omogućiti publici da doživi ambijent i oseti atmosferu u kojoj je stvarao, kao i da sazna nešto više o njegovom prijateljstvu i saradnji sa Nikolom Teslom. Pored Muzeja Nikole Tesle, Narodne biblioteke Srbije, Muzeja grada Beograda svojim materijalom pomogao je i Istorijski arhiv u Negotinu koji je 2016. godine uz finansijsku podršku Ministarstva kulture objavio knjigu  „Đorđe Stanojević (1858-1921) biografija jednog naučnika“ . Autor je  Nenad Vojinović, arhivski savetnik, direktor Istorijskog arhiva u Negotinu, a povod je bio 158. godišnjica rođenja ovog znamenitog Negotinca. Dokumenta pohranjena u Arhivu Srbije u fondovima: Velike škole, Ministarstva prosvete i crkvenih dela, Filozofskog fakulteta, Rektorata, kao i dokumenta u fondovima Istorijskog arhiva u Negotinu  (Crkvene matične knjige, Fond Državne Realne Gimnazije u Negotinu, Zbirke Varia)  činila su izvornu osnovu za ovu knjigu. Pored njih zahvalna je bila i štampa tog vremena naročito Prosvetni glasnik, Nastavnik, Otadžbina, Beogradske opštinske novine i drugi savremeniji kao što su Razvitak i Baštinik, pojašnjava autor.

- Osnovna težnja ovog rada jeste da ličnost Đorđa Stanojevića sagledamo u širem kontekstu zbivanja vezanih za oblast njegovog rada i interesovanja u državnom, vojnom, privrednom i naučnom miljeu. Ono što me je motivisalo i potaklo da krenem u sveobuhvatnije opisivanje njegovog života i rada leži, pre svega u činjenici da je on ipak veliki radnik , i kao naučnik i kao graditelj. Te bitne odrednice njegove ličnosti, u Srbiji, na prelazu vekova, nisu mogle a da ne budu u antinomičnom međudejstvu-one se i protive ali i pomažu jedna drugoj. Da li je profesor Stanojević bio samo naučnik ? Ne. On je bio i mislilac i “čovek od akcije”, naučnik i graditelj - objašnjava Nenad Vojinović, dodajući da  profesor Stanojević svojim primerom naučnika i graditelja  dokazuje da su misao i akcija, naučnik i graditelj, u neprekidnoj sinergiji, iako naizgled protivrečni.

Vojinovićeva knjiga predstavljena je najpre u Negotinu u spomen sobi Đorđa Stanojevića, a potom u Kladovu i Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu. Stanojevićev rodni grad poslednjih godina priređuje prigodne programe, nastojeći da javnosti ukaže na doprinos profesora Stanojevića domaćoj i svetskoj nauci krajem 19. i početkom 20. veka.

povezane vesti

Gradovi u pokretu

2

Piše: A. Ć.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.