Preminula Ursula Legvin

Vest je potvrdila njena porodica na njenom zvaničnom Tviter nalogu. Legvin važi za klasika naučne fantastike, a njene knjige prodate su u milionima primeraka širom sveta. Dobila je brojne književne nagrade, a važila je za konkurenta za Nobelovu nagradu.

Od Meri Šeli, koja je napisala prvi naučnofantastični roman „Frankenštajn”, Legvin je bila jedna od retkih žena koja je stvarala u ovom dominantno muškom žanru. Od prve priče, objavljene 1961. godine, Legvin se predstavlja kao inteligentna i intrigantna spisateljica.

NJene knjige izbegavaju crno-belu podelu sveta, a njeni junaci ulaze u konflikte boreći se svojim visprenošću i rečima a ne mačevima. NJen prvi roman „Rokanonov svet” bio je začetak „Hainskog ciklusa” o svemiru u kome je rasa Hainaca začela život na mnoštvu podobnih planeta. Nekoliko godina kasnije napisala je knjigu „Leva ruka tame”, koja joj je donela brojne nagrade i veliku popularnost. Roman je imao 30 izdanja, a Legvin je postala priznati pisac SF žanra, za koji je smatrala da je nedovoljno cenjen.

„Realizam je žanr koji nam daje velika dela. Ali time što smo ograničili književnost samo na taj jedan žanr kao merilo kvaliteta, dozvolili smo da se previše dobrih tekstova ne analizira ozbiljno. Previše kritičara i profesora ignoriše bilo koju vrstu književnosti koja nije realizam”, izjavila je pre nekoliko godina Legvin, koja je uz Tolkina i DŽordža R. R. Martina verovatno najpoznatiji pisac sveta fantazija.

U svom delu često se bavila pitanjima feminizma. Pomenuta „Leva ruka tame”, na primer, problematizuje korene muško-ženske podele uloga u ljudskom rodu.

„Za ženu je jako teško da dođe do bilo kakve nagrade, počasti, priznanja. A ako ne prati konvencije nego piše naučnu fantastiku ili fantaziju, biće joj još teže”, pričala je književnica.
Napisala je 20 romana, šest zbirki poezije i mnogo priča. Najpoznatije su: „Planeta izgnanstva”

„Grad opsena”, „Čovek praznih šaka”, „Svet se kaže šuma”, „Pričanje”, „Ribari unutrašnjeg mora”, „Četiri puta do opraštaja”, „Nebeski strug”, „Čapljino oko”, „Stalno se vraćajući kući”. Ursula Legvin pisala je i eseje o žanrovskoj literaturi i svom spisateljskom iskustvu. Sa nekoliko kolega osnovala je Institut za književnost u Oregonu. Borila se protiv komercijalizacije književnosti i bila je protivnik elektronskih izdanja knjiga. „Vidim kako marketinško odeljenje ima više uticaja na knjigu nego urednici. Vidim kako moji izdavači u glupoj panici i neznanju naplaćuju javnim bibliotekama sedam puta više za elektronske knjige nego svojim kupcima”, pričala je Legvin.

Neka od njenih dela ekranizovana su za film i televiziju. Poslednji od njih je film „Priče iz Zemljomorja” Gora Mijazakija, koji joj se vizuelno jako dopao, dok s druge strane nije bila zadovoljna što je u fokusu bilo nasilje.

Čuvena je njena rečenica da piscima nije nagrada profit, nego sloboda. „Ne mislim da su nagrade nešto loše. Zaslužila sam svojim radom svaku od njih. Dobrodošle su jer su mi pomogle da u starosti povratim samopouzdanje”, kazala je Legvin.

Rođena je u Berkliju u Kaliforniji. NJena majka je bila pisac a otac antropolog. Studirala je na Univerzitetu Kolumbija. Udala se 1953. za istoričara Čarlsa Legvina. Poslednjih 60 godina živela je u Portlandu.

Poslednji pozdrav

Brojne poznate ličnosti opraštale su se od slavne književnice na društvenim mrežama. „Jedna od velikih, Ursula K. Legvin, preminula je. Ne samo pisac naučne fantastike, već književna ikona. S božijom pomoći u svemir”, napisao je Stiven King.