Prijavama protiv patke

Pokušano je sve, od prećutkivanja i poricanja do diskreditacije tipa – strani plaćenici, i već iz tako to, iz uobičajenog radikalskog repertoara. Nije vredelo, patka je tu pa tu. Da i njih i javnost opominje na fantome-rušitelje u Savamali. I da podseća na arhitektonsko ruglo i mega podvalu AV-a i njegovih skutonoša, poznatu pod kodnim imenom Beograd na vodi. Pokušali su i sa razvlačenjem, naravno. Prepušteno je vazda (ne)nadležnim (da ne kažemo fantomskim) institucijama da ustanove ko je to, na inkriminisanom mestu, rušio usred postizborne noći, kad vreme nije, sram ga bilo, umesto da nedostojne objekte sravni sa zemljom u po bela dana, na čelu sa AV-om lično. Onako kako državnim radnjama te vrste i dolikuje. Ažurne institucije će, dakako, mesecima i mesecima ustanovljavati činjenično stanje sa nedvosmislenom namerom da ništa ne ustanove. Sa uverenjem da će sve biti zaboravljeno dok se, nekog letnjeg, godišnjeodmorskog dana, (ne)nadležni konačno ne udostoje da nam saopšte kako niko nije kriv jer su se objekti urušili sami od sebe. Sličan model je, uspešno, primenjen u slučaju Helikopter.

A onda su, ipak, AV i skutonoše odlučili da ne čekaju zaborav nego da zaigraju odmah i to oštro te da na patku krenu krivičnim i prekršajnim prijavama zbog navodnog nasrtaja na krado, ops, gradonačelnika Patkovgrada doktora fantomskih nauka Sinišu Savamalca. Naravno, nikakvog nasrtaja na prvog čoveka Patkovgrada nije bilo, što se na snimcima jasno vidi. Naprotiv, izvesne osobe, nejasnog statusa, su, okruživši našeg dičnog dr Sinišu, uletele među okupljene građane sa jasnim ciljem da isprovociraju incident. Na snimcima se takođe jasno vidi i policajac koji davi dva učesnika protesta Ne da(vi)mo Beograd. Prevideo čovek ono Ne, šta da se radi, njegovi nadređeni previde i daleko krupnije stvari, pa nikom ništa.

Pogledate li pažljivo izjavu gradonačelnika Patkovgrada, datu neposredno posle nasrtaja osoba iz njegove pratnje na okupljene građane, videćete da to nije izjava ni uznemirenog, ni uplašenog, ni šokiranog čoveka. Naprotiv, dr Savamalac nije mogao da sakrije osmeh likovanja – sad vas imam. Sad ih imamo, pronelo se, pobedonosno, među režimlijama. Sa patkom je gotovo, obavešten je smesta, euforično, i capo di tutt’i capi. Režimski mediji su reagovali munjevito. I nasrnuli svom žestinom. Munjevito je reagovao i ministar inače beznadežno usporene policije Nebojša dr Stefanović. Osetio se čovek pozvanim da se isprsi i najodlučnije stane u odbranu skutonoškog kolege. Uostalom i doktorska disertacija sa temom „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)“ ga obavezuje da se pozabavi beogradskim poslovima.

Prvi policajac Srbije je spremno pripretio krivičnim i prekršajnim prijavama protiv osoba koje se se usudile da stanu na put užurbanom i večito zauzetom gradonačelniku, kao i protiv onih koji su se usudili da guraju svoje šije u šake nedužnih policajaca, čime je službenim osobama nanet težak duševni bol. U naletu policijske inspiracije, Stefanović Nebojša je, takođe, opomenuo i javnost da ne pokušava da relativizuje ovaj slučaj i tumači ga na kakav nepoželjan način. Inače, država u kojoj policija određuje šta javnost može i ne može, šta sme i šta ne sme, zove se policijska država. Neće biti da se Nebojša ovde malo zaneo. Policijska država jeste potajni cilj, i najveći san, svakog punokrvnog radikala, makar se isti, iz praktičnih i dnevno koristoljubivih razloga, prerušio u gorljivog evropejca. Ako igde, kod SRS-a 2, koji se na političkom tržištu prodaje kao SNS brend, važi stara izreka da vuk dlaku menja, ali ćud nikako. AV-ovi radikali su, međutim, smeli s uma jednu prostu političku činjenicu – pritisak rađa prkos. Što je pritisak bezobzirniji, prkos je snažniji. A bilo je dovoljno samo da se prisete Miloševićevih vremena. Ali, to je već njihov problem. Prijavama i pretnjama teško da će oterati patku. Naprotiv.

Autor je književnik iz Beograda