Opasno je misliti uopšte

Vlast koja laže, te laži neprestano gomila i zato mora stalno iznova da piše svoju istoriju… Narod koji ne može više nikome i ničemu da veruje, ne može ni da odlučuje. Tako mu se uskraćuje sposobnost za bilo kakvu akciju, a naročito sposobnost da misli i da prosuđuje. Sa takvim narodom možete da radite šta hoćete.“

Ove reči napisala je hrabra i mudra Hana Arent. One su, nažalost, primenjive ovde i danas. Verujem da neće biti i primenjene. Verujem da nećemo dozvoliti da budemo narod sa kojim ova vlast može da radi šta hoće, čak i kad arogantno laže, nasilničkim govorima.

Danas za ovu vlast nije opasna samo kritička misao – opasno je misliti uopšte. Već dugo se vi koji mislite okupljate zapitani šta se to pre deset meseci u ovom gradu dogodilo. To nije bilo samo divljačko rušenje jednog gradskog kvarta – ono što nas okuplja ovde jeste otpor sili koja je jednim naređenjem eliminisala državu baš onda kada je ta država bila pozvana da zaštiti svoje građane.

Ne samo da još nemamo sudsku presudu o tom državnom zločinu, nemamo ni optužnicu. I ne samo to, namerili su da i pravosuđe eliminišu.

Umesto pravosuđa onaj ko umišlja da je sve, a naročito da je vrhovni sudija, Aleksandar Vučić sinoć je – neovlašćen i na nedostojnom mestu, usred televizijske propagandne emisije već doneo svoju presudu. Kako je Vučić presudio? Gradonačelnik Beograda sporni doktor Siniša Mali biće još jedno vreme gradonačelnik, ne zna se koliko dugo. A onda će odgovarati pred pristrasnim sudom svoje partije i to će biti to! A kako glasi obrazloženje? Vučić „zamera“ što se rušilo noću, a ne u po bela dana. To je ista „logika“ kao da je rekao: zameram mu samo to što je nekog prebio ili ubio noću, a ne danju, pred svima! Suština rušenja i ćutanja države o tome jeste lopovski način razmišljanja: dobro je, samo da te ne uhvate. A kad su ipak uhvaćeni, Vučić celu stvar relativizuje, „presuđujući“: ruši bespravno, ali danju, nećemo ti ništa.

Jasno nam je: ovakvim istupom pokušava se da se Mali oslobodi pravne odgovornosti, ne samo krivične već i za štetu koju je proizveo. I ne samo Mali. Još jedan drugi sumnjivi doktor je morao umešati svoje plagijatorske prste u ćutanje i neaktivnost policije one noći u Savamali.

Naš zadatak je sada da tako nešto ne dopustimo. Moramo uveriti pravosudne institucije da njihova dužnost zaštite građana od samovolje vlasti nije samo prazna lekcija iz udžbenika prava. Mi ne tražimo samo ostavke gradonačelnika i ministra policije. Mi tražimo sudsku istinu, sudsku istinu, a ne političke laži. To nije nikakav ni preteran ni nelegitiman zahtev. Naprotiv, taj zahtev je normalan i običan.

Ako ne smeju javni tužioci koji su probrani politički i na ograničeni mandat, moraju smeti njihovi zamenici, moraju smeti sudije.

Koleginice i kolege zamenici tužilaca i sudije, izabrani ste bez ograničenja mandata. Zakleli ste se da ćete štititi Ustav i zakone od svih, to znači i od vlasti. Nije besprimerna hrabrost pokrenuti i voditi postupke za koje ste se školovali. Znate dobro, bolje od mene, šta morate da činite. Niko ne sme da vam naređuje, nikog ne smete da slušate.

Građani Beograda i Srbije će jednom saznati istinu o rušenju i ćutanju države, o Savamali i Beogradu na vodi – toj velikoj himeri – uprkos svemu. LJudsko saznanje je kao voda, uvek negde izbije. Tako se, uostalom, ovaj svet razvijao.

Ne smemo dozvoliti da nam oduzmu sposobnost da mislimo i da odlučujemo. Za Srbiju bez straha, za Srbiju bez laži!

(Ispred Skupštine grada Beograda, 15. februara 2017.)