Srbija kao četnička država

Onima koji su se iščuđavali i govorili da to nije lepo, sada je valjda jasno da se tu ne radi o lepoti već o strateškom planu aktuelne bahate i samovoljne vlasti da Srbiju bez ostatka pretvori u četničku državu. Onima pak koji liju krokodilske suze, kao Dačić, Vulin, Stefanović i predsednik tzv. Saveza boraca Čukić, karikatura poručuje da ne glume dvostruku ulogu već da ćute, kao što su ćutali i kada je rehabilitovan Kalabićev komandant Draža Mihailović.

Ti profesionalni prodavci magle, koji dižu neizdržljivu galamu povodom svake pojave ustaštva u Hrvatskoj, nemaju ni reči osude kada se četa ravnogoraca, u crnim uniformama i mrtvačkim glavama, postroji u Višegradu, gde su tokom devedesetih Bošnjake žive spaljivali po kućama. Tim imitatorima nacističkih krematorija omogućeno je da postanu članovi Saveza boraca Srbije, čiji se predsednik javno hvali dobrom saradnjom sa čovekom koji ima titulu četničkog vojvode i koji je ironijom sudbine postao predsednik Republike. Ovim vrlim predstavnicima aktuelne vlasti ništa nije smetalo kada je 2004. godine donet zakon kojim su četnici proglašeni za antifašiste, što je stvorilo pravnu osnovu i za ceo proces rehabilitacije koji se kasnije dogodio. Oni su saučesnički ćutali i namigivali i kada su donošeni zakoni o rehabilitaciji i kada je njihov predsednik Republike slao u sud svog savetnika Olivera Antića da izmisli priču o mučenju Draže na suđenju i tako izdejstvuje njegovu rehabilitaciju. Oni i sada ćute kada drugi četnički vojvoda, Šešelj, zahteva pomilovanje za Zvezdana Jovanovića, kome su svi oni zajedno po Beogradu pisali grafite „Hvala, Zvezdane“ nakon što je ubio Đinđića, kao što se i danas sa simpatijama dopisuju sa njim.

Nikola Kalabić i njegova tzv. Gorska garda bili su obična banda siledžija čija je specijalnost bila zlostavljanje seljaka po Šumadiji. Jedan četnički komandant žali se Draži na njihovo ponašanje i kaže: „Varošicu Stragare upalili su zato što su od prvog do poslednjeg bili pijani. A sad zbog njihova pijančenja i ludih glava ispašta jedan napaćeni srpski narod… Narod kuka i plače, vapije za pomoć… Od celokupnog br. stanja koje su poklali 50% su nevine žrtve… Od svih oficira, podoficira, kaplara i redova ne zna se ko je veća bekrija… Kalabić lično nijedan obrok ne jede bez pečenja. Vode borbu sa partizanima, ovi im se uvek izvuku, oni posle zađu po selima i pokolju onaj nevini narod i podnose izveštaj kako su u borbi naneli gubitke partizanima.“

Gorska garda i Kalabić ponašali su se ovako po instrukcijama samoga Draže Mihailovića, koji je svim komandantima naredio da partizanske „simpatizere i jatake uništavaju bez milosti. Kad ne budu imali simpatizere, neće moći ni da postoje“.

Ti koje je trebalo „bez milosti uništavati“ bili su obični seljaci koji su omogućavali partizanima da prenoće u štali ili im dali parče proje. Pa ako je, uprkos tome, Draža rehabilitovan, uz sasluženje Dačića, Vulina i drugih, koji sada tobože protestuju dok krišom trljaju ruke, zašto ne bi i Kalabić? Ako je u Dačićevom Prokuplju sud rehabilitovao i zloglasnog kapetana Nedićeve žandarmerije Mihaila Zotovića, zašto ne bi bio rehabilitovan i Nedić? Ovo utoliko pre što su sve dosadašnje rehabilitacije protekle u opštoj apatiji zaplašenog naroda koji je razumeo da to nije bilo delo zbunjenog pravosuđa već vladajućeg vrha. Rehabilitacijom ratnih zločinaca aktuelna vlast šalje narodu Srbije poruku da bude miran i poslušan jer je ona u stanju da uradi sve šta joj padne na pamet i šta joj se prohte.

Autor je potpredsednik Saveza antifašista Srbije