Site name

Povodom konkursa za podizanje spomenika pokojnom lideru DS

Transplantacija Đinđića na Vučića

Jedan konkurs koji je u suštini tender, ili javna nabavka, toliko je zatalasao Srbiju, da bi i Zoran Đinđić, verovatno nešto napisao o tome.

27

Piše: Živko Grozdanić Gera

10. novembar 2017. 18:00

Transplantacija Đinđića na Vučića

Konkurs za idejno rešenje spomenika Zoranu Đinđiću u Beogradu podelio je Srbiju do daske. Polemika u javnosti je poprimila karakter kulturnog događaja visokog rizika. Odmah na početku, moram da kažem zašto nisam za ovaj spomenik-konkurs. U stvari, kad je bio raspisan konkurs, moje kolege su me ganjale da se prijavim i pobedim. Prosto i jednostavno. Isto kao što je i Mrđan Bajić došao sa Biljanom, pokupio dokumentaciju, pročitao uslove konkursa, seo, nacrtao, fantazirao, filozofirao, poslao i pobedio. I tačka. Tako sam mogao i ja, mogli su Raša Todosijević i Keka, Branka Anđelković i Branko, Milica Tomić i Trša, Zoran Popović, Jasna Tijardović i Una... Svi smo mogli da učestvujemo na konkursu i pobedimo. Ali nismo.

Međutim, razlika između onih koji su konkurisali i nas koji sa gnušanjem sve ovo gledamo i čitamo, sada je toliko velika, da rasprava o spomeniku prerasta u umetnički pokret. Davno sam govorio svojim kolegama umetnicima, krajem 80-ih godina prošlog veka, kad su se spremali da idu na Gazimestan, a bilo ih je, da se manu ćorava posla. Odlaskom na Gazimestan s..baće se do kraja života. I danas, kada su skapirali da im je odluka o odlasku na Gazimestan najveći promašaj u životu, kasno je. Nema te vode i hemije koja tu fleku može da izbriše.

E, tako je i sad sa ovim konkursom za spomenik Zoranu Đinđiću. Prosto rečeno, nije trebalo učestvovati. Mrđan Bajić, Biljana Srbljanović i svi politički definisani ljudi, nije uopšte trebalo da pomisle da učestvuju u toj pljački diskursa Zorana Đinđića.

Prevedeno na politički teren - raspisivanje konkursa za spomenik Đinđiću je samo još jedna mala pljačka u velikoj istorijskoj pljački demokratske Srbije, odnosno, Demokratske stranke. Aleksandar Vučić je ušao u politički harač, doprineo svojim delovanjem u Srpskoj radikalnoj stranci da se Đinđić ukloni i onda po nekoj šemi počeo da pljačka Demokratsku stranku, da je ubija kao što su ubili i Đinđića. Opljačkao je programske ciljeve DS-a, naselio se u nju i počeo da glumata Đinđića, da tumači Evropu i da nas vodi ka njoj. Satire je i dalje, hoće seme da joj zatre.

Pitanje morala je ima li bilo ko, ko je bio na strani Zorana Đinđića, javno ili privatno, pravo da pokuša da učestvuje na ovom konkursu. Nažalost, po meni, i Mrđan Bajić i Biljana Srbljanović su nehotični saučesnici pljačke stoleća koju Vučić i dalje svakodnevno radi satanizujući Demokratsku stranku i sve ostale. Ovo što pišem nije pisanje člana DS-a, već objektiviziranje niza događaja koji su iza i ispred nas. Vučić je, nažalost, postao diskurs, pojava i fenomen u kontekstu postmoderne Srbije koja konfiskuje celokupno nasleđe DS-a i reciklira ga kao diletant bez presedana. U tom procesu reciklaže svoje radikalske prošlosti, došao je na red i konkurs za spomenik Zoranu Đinđiću.

Aleksandar Vučić pravi sebi spomenik, a ovaj konkurs je zapravo konkurs za Vučićevu glavu. Vučić je odavno ufuran da je on taj koji će nastaviti tamo gde je Đinđić stao i sad sebi podiže spomenik. Đinđić je njegov mozak. U zemlji Srbiji Aleksandar Vučić negovanjem nakaradnog narativa o sebi gradi spomenik samom sebi. Gradnja spomenika je narativ o Vučićevim epohalnim dostignućima na putu ka Evropi. I zato je podizanje spomenika Đinđiću za vreme Vučićeve vladavine etičko, ne estetsko pitanje. I tu sve prestaje. Ili počinje.

Zato sam protiv toga da se učestvuje na ovom konkursu. Protiv toga sam da se nastavi presađivanje Đinđićeve glave na telo Vučića. Protiv toga sam da se sa Vučićem bilo šta radi. Ignorisanje ovog konkursa je lustracija jedne politike. I zato Mrđan Bajić i Biljana Srbljanović moraju da vrate ovu nagradu i odustanu od idejnog rešenja. Je... tamo neku priču o tome kako Država, a ne Vučić podižu spomenik , to je naivno. Pa gde Biljana vidi državu od Vučićeve senke, gde ona vidi proces tranzicije jednog ruralnog društva u moderno, gde je ona to sve videla, osim ako ne gleda Pink?!

Opasnost srbijanskog društva da se stvori neki lažni modernizam pod vođstvom Aleksandra Vučića je ogromna, zato što on i njegovi saradnici suštinski ne znaju gde su i šta rade. On i njegova bratija su diletanti koje treba lustrirati. Vraćanje nagrade bi bio šamar Vučiću da bi zvečalo sve do Brisela.

Autor je slobodni umetnik

povezane vesti

Zašto sam "napao" Maju Gojković

0

Piše: Boško Obradović

Kakvi smo, istinski, prema deci?

0

Piše: Vesna Ćorović Butrić

Završi Megatrend pa pali i žari

5

Piše: Miloš Vukosavljević

komentari (27)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Alex

10. novembar 2017.

Bravo Gero moral pre svega.

Marko Velickovic

10. novembar 2017.

Nebuloze. Spomenik je morao biti podignut odavno. Pa necemo cekati jos 15 godina da bi podigli spomenik.

Kalča

10. novembar 2017.

Od reči do reči - tako je. Dao sam više komentara ovde o razočaranju koje su priredili Mrđan Bajić i Biljana Srbljanović. Naročito Biljana Srbljanović čija pseudokritika režima je delovala tako uverljivo. U trenutnom, pseudokulturnom i pseudoumetničkom, diskursu postavljanje moralnih pitanja je isto što i postavljanje plitkoumnih i glupih pitanja.

Mihalj

10. novembar 2017.

Nažalost, svaka reč ovog mudrog i poštenog čoveka je na mestu, nema se šta ni dodati ni oduzeti. Još je žalosnije što te reči nemaju odjeka čak ni kod onih koju su išli uz Đinđića glumeći njegove istomišljenike. Kakvi su bili u stvari, pokazali su posle njegovog mučkog ubistva o čijim se režiserima i dalje ćuti i ćutaće se večito. Taj redak čovek je glavom platio svoju zabludu da se od Srbije može napraviti uređena demokratska država.

Subjektivacija

10. novembar 2017.

Mislim da je ovaj memorijal postao svojevrsna umetnička mašina koja proizvodi događaj i samim time opravdao je svoje umetničko postojanje. Hteo bih ovde da ponudim jednu interpretaciju koja može da nadiđe sloj tumačenja koji ne napušta narativ Vučić-Đinđić a to je mogućnost da se strela kojoj se prekida putanja ali ona tu putanju ipak nastavlja sagleda kao memorijal jednoj političkoj subjektivaciji koju je utemeljio Đinđić i kontekst u kome se nalazio. Čega je ime Strela? Jedne petooktobarske subjektivacije koja je privremeno napuštena ali koja se i dalje može sprovoditi. Ovo je memorijal agonalnoj praksi petooktobarske politike.

Dalibor Jevtic

10. novembar 2017.

Paradoks je, da spomenik Zoranu Djindjicu podize sadasnja vlast, a da se bivsa vlast kojoj je i sam Zoran pripadao nije time ni bavila.

dj

10. novembar 2017.

Njajbolji tekst napisan o ovom skandalu.

Hedona

10. novembar 2017.

Kakve veze imaju Đinđić i Vučić nikakve. Vučić je čak bolji student bio na fakultetu koji je znao kako da se vodi drava za razliku od Đinđića koji nije znao kakve ljude ima pored sebe.

kralj smit

10. novembar 2017.

Moram da se zapitam da li je moguce da je sadasnjoj vlasti stalo do djindjica a njegovoj stranci ni a kraj pameti?

Milja

10. novembar 2017.

Tačno je da Vučić diže sebi spomenik a ne Đinđiću. Inicijativa za pidizanje spomenika ubijenoj nadi Stbije je pokušaj pranja loše prošlosti onih koji su stvorili političku pozadinu za ubistvo Đinđića a to su čelnici Radikalne stranke i DSS. Ja bih dobronamerno savetovaoVučiću da ni po koju cenu on ne treba da otkrije spomenik jer bi to bio njegov veliki moralni pad i moralni pad Srbije. Ukoliko bi to on učinio svi intelektualci i razumni ljudi bi se zgozili a svet bi nas smatrao necivilizivanom nacijom! Neprihvatljivo je da ako si se radovao nečijoj smrti da mu ti sada otkrivaš spomenik!

Ana Mihajlović

10. novembar 2017.

Suština je u tome da će pokojni Zoran Đinđić dobiti spomenik,sve ostalo su politička naklapanja.

albert

10. novembar 2017.

Hedona@ u tome je razlika. Đinđić nije znao kakve ljude ima oko sebe, na žalost. Vučić zna kakve ljude ima oko sebe, na našu žalost i nesreću.

Smilja

10. novembar 2017.

Posle odlaska "umetnika" na Gazimestan najveca mrlja je bilo i ostalo "umetnicko" cutanje/saucestvovanje u vreme opsade Sarajeva i ignorisanje samoubistva Demokratske stranke pod vodjstvom Tadica i drugara. Nisam ja zaboravila ko je bio Vucic, niti imam iluzija ko je danas, bas kao sto nisam zaboravila ni sanitarni otklon od "Djindjicevaca". Ko je tad povodom toga i ostalog cutao moze slobodno da cuti i sad. Osim toga, sto rece Djenka "I ti ces Gero ovo isto da radis, samo sutra". Kad dodjete opet na vlast podignite svoju strelu. Podignite tuce, ako vas ne spreci - sve.

Nebojsa

10. novembar 2017.

Najbolje je da postave spomenik,bez ove medijske polemike. Svi znamo da je Đinđić mnogo zadužio nas kao narod.

Tom Sojer

11. novembar 2017.

Ja sam odavno raskrstio. Neće nas neoradikali i nacional-socijalisti uvesti u EU! AV je isti onaj iz devedesetih. Dakle, cinik, lažov, prevarant, manipulant, zaljublenik u vlast, edipovac, katastrofa za Srbiju. Kada biste ga pustili da živi od stručnog rada za koji se školovao ( nažalost o društvenom trošku), morao bi da ga dotira lično Voja vojvoda š kojim je slavio Zoranovo ubistvo. Nije Aca bio baš mali u ono vreme, no, ovi stariji su štekali (našu) kintu. Naravno, sve u ime odbrane srpskoga naroda i njegovih

Jovan Vukadinovic

11. novembar 2017.

Bravo...do reci potpisujem...a i za Djindjica..ima za dodati...no jedino naslov nije potaman..Ovde se radi o "kalemljenju"Vucica na DS...Djindjic samo alat...nego je to ono revolucionarno kalemljenje jabuke na pirevinu ko ''''46...sto propovedase agrarci u koznom.kaputu...pricali narodu..jabuka dogura ki''''bostan...ali i batine izvlacili..za te gluposti..od boljih domacina

Небојша

11. novembar 2017.

Изванредна симболика споменика. По макети која је направљена (а познато је колико наш Ким воли макете), претпоставка је да онај у основи закривљени део "Стреле", који се из пада одједном повија на горе у вис, у суштини представља самог пок.Ђинђћа који одједном мења свој политички правац, и тада (онај прекид "Стреле") бива због тога убијен. Пауза,празнина, па онда закрпа (део где се сада укључују Мики Ракић и сарадници) на "Стрели" и наставак "Стреле" са великим оштрим врхом представља сада највећег вођу државе, то више није Ђинђић и његов дух, то је велики Александар Вучић који снажно, јаче, брже и боље граби у висину и тежи самим небеским врховима. Маестрално потурена замисао иницијатора споменика и вероватно подсвест уметника .Када се направи, биће то монументално дело које приказује симбиозу политике и тежњи оличених кроз једну настављену стрелу која симболизује Вучућев напор и пут у небо а испод остаје Србија, и како се ОН пење све више и више и ЈАЧЕ,БРЖЕ И БОЉЕ, Србија у подножју изгледа све мања и мања. Заиста монументално.

Мiloš J. Kosovac

11. novembar 2017.

Tako je to kada se sretnu ljudi sa svojim patologijama, zaborave da su idejni protivnici, Egonarcisoidni Vučić ne može da ima veliku ideju, osim da po svaku cenu zadovolji svoje bolesne ego i narcizam. G-đa Srbljanovićku potreba za novcem do nivoa patološke pohlepe pinudilo je da podlegne svome Egu. Jer, je pohlepa nadjačala moral koga treba da štiti Visokosvesno “Ja”. Posledice su ružne i tužne za celi naciju, a vrlo bolne za sve one koji su voleli i cenili Zorana Đinđića. No, mi samo nastavaljamo ono što nam traje dva veka, od početka borbe za slobodu.. Inače, odakle najvećem hokštapleru, Nikoli Pašiću, spomenik na nalepšem trgu u Prestonici?!

Kika Bibič

11. novembar 2017.

Pekić, Đinđić, kralj Petar, sve u isti koš za opseniti prostotu. A sve u čast velikog vođe i njegove veličanstvene politike. Draga Biljana, svojim učestvovanjem u toj raboti dozvolila si da se sva zaostavština ZĐ do kraja uprlja bio on u pravu ili ne. Lepo je to Gera rekao, a svaka mu čast ako ostane pri tom i ne napravi sičnu brljotinu, pa da se Srpkinjice poput Hedone obraduju!

Rudan

11. novembar 2017.

Kad smo dočekali Đinđića nismo mogli ni u snu naslutiti da će na vlast doći satrapi protiv kojih smo se borili i (prividno) izborili petog oktobra. Odavno za Srbiju kao državu nije bilo tužnije činjenice ni većeg poniženja nego da opet vladaju Šešelj, Nikolić, Vučić i bulumenta. Praktično se iz njihovih kandži nismo iščupali, niti ćemo ikad. Ovo je pravi odraz Srbije danas i zadugo.

simple as that

11. novembar 2017.

Naravno, po autoru, kriv je Vučić a ne DS. DS je imao priliku da izvrši lustraciju ali su oni to odbili jer bi i sami postali predmet te lustracije pa se kasnije, kad se genetski materijal demokrata i naprednjaka izmešao i kad je virus radikala mutirao toliko da je poprimio čitave genetske sekvence demokratije danas priča o tome da je Vučić ukrao DS i da se pokušava okalemiti na Đinđića. Uz svo dužno poštovanje prema DS koju sam i sam dugi niz godina podržavao, mislim da je osnovni problem danas to što DS odbija da se samolustrira. DS-u je danas neophodna lustracija da bi se lustrirala od onih koji su protiv lustacije. Bolna terapija ali jedina moguća - sve druge terapije i dimne zavese koje DS periodično baca u javnost vode samo daljoj eskalaciji problema unutar DS-a sve dok jednom taj problem ne postane toliki da će postati suštinska prepreka postojanju DS-a. Kad DS sprovede unutrašnju lustraciju i očisti se od onih koji su je i doveli do ovog poražavajućeg tavorenja i virus Vučić će početi da jenjava. Pojava i jačanje Vučića i slom DS su u tesnoj vezi - jedno proističe iz drugog i treba biti iskren prema sebi pa uvideti da Vučić sa tim nije imao mnogo veze - DS se prvo nekritički kontaminirala šljamom i ološem pa je tako prokockala poverenje glasača i na kraju se pojavio Vučić koji danas nastavlja putem koji su mu svojevremeno Tadić i ekipa trasirali.

Nesko Nedic

11. novembar 2017.

Sve u ovom tekstu je bolno tacno i jos nekako posteno i iskreno - a to je u ovoj nasoj deponiji obesmisljenih "diskursa" najredje. Spomenik Djindjicu nije nikakva trka s vremenom i nekakav "dug" kako ga zamisljaju nezasite politicke hijene. Sadasnje garniture politicara (i njihovi umetnici) ne treba ni da ga dizu jer je za ocenu dometa i, narocito, smisla Djindjicevog politickog angazmana potrebna nekakva istorijska distanca, jedno Srbina novo iskustvo da su se preobrazili i da mogu racionalno da oblikuju svoj zivot. Od toga smo daleko. Ovo sto vidimo je marifetluk dostojan Frankenstajna i jos jedan glogov kolac u samopostovanje ovog umornog i razorenog drustva

Periša

11. novembar 2017.

Liberalno demokratska partija, koja se najdoslednije bori za očuvanje lika i dela Zorana Đinđića, ne treba da podrži ovu akciju bivših radikala. Ako se želelo iskreno očuvati uspomena na jednu svetsku ličnost, kakav je bio Đinđić, onda se morao oformiti odbor za podizanje njemu spomenika, u kojem bi obavezno morali biti predstavnici LDP i DS. Ovako, meni kao članu LDP, sve ovo oko spomenika je prazno i nemoralno.

Gerovital

11. novembar 2017.

"I zato je podizanje spomenika Đinđiću za vreme Vučićeve vladavine etičko, ne estetsko pitanje". Gero care! Vraćaš moral u Srbiju na mala vrata u vremenu sveprisutnog populizma. Ima li Srbija dovoljno hrabrih da ih otškrinu bar malo?

RMN

11. novembar 2017.

Gospodine Grozdaniću, svaka vama čast!

stari doktor

12. novembar 2017.

U pravu ste, a Biljana je svojom kratkovidosću najveće (negativno) iznenađenje. Međutim potsetimo se i uz veliko moje izvinjenje i ogradu od samoga sebe ako sam u sledećoj konstataciji nešto predvideo: a kako to da je udovica pristajala da se pri dodelama Zoranovih nagrada talentovanim studentima pojaljuje i istupa AV? Slično kao što je jedna druga udovica pristajala da bude aktivni statista pri otkrivanju spomenika njenom pokojnom suprugu? Ako sam dobro zapazio, onda se samo može reći: O tempora, o mores i konstatovati da je moal najkvarljivija čovekova roba.

Mistifco

15. novembar 2017.

Dobro,sad jednom dosta sa mistifikacijama! Đinđić je ubijen jer je bio slab vladar,nije imao poluge državne sile pod svojom kontrolom,a zamislio je da naglo ojača svoj položaj,što se nije dopalo ostalim faktorima moći,pa je stvorena široka koalicija koja je tu eliminaciju podržavala,i nađeni su izvršitelji toga.Sve ostalo je besmilena tlapnja.Ako je išta Đinđićeva zasluga to je možda malo brže "raspetljavanje", posle njegove pogibije,i dovođenje stvari u divno stanje koje imamo danas! Da li bi on u nečemu uspeo, i u čemu to da je poživeo, veliko je pitanje. I za Kenedija važi mit da bi "sprečio rat u Vijetnamu",a on je u stvari prvi počeo da šalje američku vojsku tamo,u vidu "savetnika". Činjenica je da su svi Đinđićevi savetnici ostali živi i na vlasti i da su sprovodili pljačkašku privatizaciju. Da li bi Đinđić to sprečio...? Pa, ne znam. Verujem da bi sledeće izbore svakako izgubio. Privatizaciju bi svakako nastavili neki drugi na isti način. U svakom slučaju, kako bi nam to bilo "bolje" nego sada ne mogu baš da shvatim,čovek svakako nije imao čarobni štapić da od nas napravi Švajcarsku preko noći. I sa živim Đinđićem,možda bi opet sad imali Vučića na vlasti!?