Site name

Beogradski novopečeni skojevci iz Ne da(vi)mo Beograd spremni su da udave ekonomsku logiku

Zašto neću da glasam za Patkicu

PKB je večita neuzorana ledina populista svih boja.

30

Piše: Miša Brkić

08. januar 2018. 15:30

Zašto neću da glasam za Patkicu

Foto: Medija centar

Najnoviji pretendent da uzore i usreći Poljoprivredni kombinat Beograd je Patkica, udruženje beogradske mladeži koje se sprema da izađe na lokalne izbore i osvoji gradski parlament.

Novi politički igrač sa - starim (otrcanim) rešenjem. Beogradski novopečeni skojevci okupljeni oko Inicijative Ne da(vi)mo Beograd spremni su da, nudeći rešenje za PKB, udave tržište i ekonomsku logiku.

Tu ambiciju Inicijative definisao je Milan Škobić u specijalnom dodatku "Patkica osvaja skupštinu" (Danas, 21. decembar 2017).

Škobić u autorskom tekstu "PKB treba Beogradu" nudi izlizano ekonomsko rešenje - da PKB bude beogradski špajz i da hrani Beograđane jeftinom hranom. Autor teksta smatra da taj agrokombinat "poseduje veliki razvojni potencijal koji se može upotrebiti tako da i građani od njega imaju koristi" i ima "znanje akumulirano godinama koje se može koristiti za kontinuirano obrazovanje kompetentnih kadrova u poljoprivredi". Škobić konstatuje da se u proizvodnju "može ulagati tako da PKB obezbeđuje kvalitetnu a pristupačnu hranu za ceo grad i nova radna mesta". I obaveštava javnost da "Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd prvenstveno smatra da PKB ne sme da bude privatizovan" jer bi građani prodajom "izgubili priliku da odlučuju o upravljanju tako vrednim i velikim imanjem", a čini se (Inicijativi) da "Vlada hoće da proda gotovo svu imovinu PKB-a što pre i time ustupi sve to prostranstvo malom broju investitora". Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd može da obezbedi da "jedino neprivatizovan PKB dugoročno nastavi da proizvodi hranu za grad. I Beograđanima se omogući pristup jeftinoj a kvalitetnoj hrani". Istina, priznaje Inicijativa, posao Beograđanima u procesu preuzimanja kontrole nad PKB-om i uticanja na njegovu sudbinu dodatno otežava to što preduzeće nije više u vlasništvu grada već republike. Ali, Škobić najavljuje da neke opcije i dalje postoje. Nema, međutim, misterije kako će taj poduhvat biti izveden.

Patkica se zalaže da se PKB nikako ne privatizuje nego da se iz jedne državne ruke (Republika Srbija) ponovo vrati u drugu državnu ruku (Grad Beograd) ali u izmiksanoj vlasničkoj formi državno-društvene svojine u kome bi građani "imali priliku" da odlučuju o upravljanju preduzećem. Pored reinkarnirane društvene svojine u takav ekonomski program udrobljene su i fraze o "osnaživanju lokalne zajednice", "odnosu urbanizovanih sredina sa njihovim prirodnim okruženjem", "zaštiti životne sredine"...

Škobićev tekst pokazuje da svakom populisti ma koje vere bio, državni intervencionizam je mio. U Srbiji, po nekom nepisanom pravilu ponavlja se nezdrava praksa da kako koji populista krene da osvaja skupštinu prvo što uradi - davi ekonomsku logiku i tržište.

Ali, hajmo redom. PKB nije već tri decenije nikakvo uspešno preduzeće, niti "zlatna koka" koju neko hoće "da očerupa". Taj poljoprivredni kombinat je stravičan i tragičan dokaz - ruševina neuspešnog državnog - beogradskog i srpskog - upravljanja i vlasništva u privredi.

Nema toga što država (i beogradska i srpska) do sada nije činila da osposobi PKB za profitabilno poslovanje i proizvodnju jeftine hrane za celo domaće (i strano) tržište, pa i za Beograđane.

Država je, na primer, besplatno dala PKB-u na upravljanje 17.000 hektara najbolje zemlje, što godišnje vredi između 4,25 miliona evra i 6,8 miliona evra.

Državni Fond za razvoj dao je PKB-u 5,5 miliona evra povoljnih kredita s niskom kamatom. PKB je dao u zalog veliku imovinu da bi se zadužio kod poslovnih banaka. Na dan 31. 12. 2016. godine vrednost te imovine je 7,5 milijardi dinara.

Na kraju 2016. godine kratkoročne obaveze PKB-a bile su veće od obrtne imovine za 3,3 milijarde dinara.

Država ne naplaćuje PKB-u poreze i doprinose već 15 godina. Na kraju 2016. godine preneti poreski krediti bili su 700 miliona dinara a preneti poreski gubici 2,3 milijarde dinara.

Država ne naplaćuje PKB-u usluge javnih preduzeća. Ukupne obaveze PKB-a prema državnim poveriocima na kraju 2016. godine bile su 5,1 milijardu dinara, a prema komercijalnim poveriocima 3,4 milijarde dinara. Deo obaveza prema komercijalnim poveriocima pokriven je hipotekama vrednim 2,5 milijardi dinara. A zaključkom Vlade (023-12646/2016 od 29. 12 .2016) preporučeno je državnim organima da ne izdaju naloge za blokadu računa, odnosno ne sprovode postupak naplate svojih potraživanja i da povuku sredstva obezbeđenja koja dospevaju na naplatu prema PKB-u najkasnije do 31. 12. 2017. godine.

PKB je, dok je bio u vlasništvu Beograda, imao gubitak od 100 miliona evra, a od kako ga je preuzela Srbija, napravio je bar još 150 miliona evra gubitaka.

PKB ni po jedom parametru ne može da se poredi s privatnim agrarnim kompanijama. Primera radi, ove godine PKB je imao prosečan prinos pšenice po hektaru 6,9 tona a Delta 9,2 tona. PKB je od izvoza uspeo 2016. godine da u ukupnom prihodu zaradi zanemarljivih četiri-pet odsto, a MK grupa je iste godine izvezla četvrtinu ukupne srpske proizvodnje pšenice.

PKB proizvodi najskuplju robu po jedinici mere u Evropi. Tona bilo čega (pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, mleka, mesa, graška, boranije...) što se proizvodi u PKB-u uz sve državne subvencije nikad nije bila jeftinija, niti će biti (ukoliko PKB ostane državni) od tone te iste hrane koju proizvede privatne kompanije Delta, MK grupa ili Industrija Matijević.

Zašto bi onda državni PKB hranio Beograd a ne privatne kompanije Karneks, Napredak iz Stare Pazove, Južni Banat, Flora, Matijević, Viktorija grupa, Frikom...

A ideja Patkice o građanima koji bi "imali priliku da odlučuju o upravljanju" PKB-om? Zašto da ne. Recimo, da Miloš Škobić bude organizator konzorcijuma građana koji bi svojim novcem kupili PKB za 500, 200 ili 90 miliona evra. Onda bi morali da "suvim zlatom" plate dokazano sposoban svetski menadžment da proizvodi hranu s najboljim odnosom cene i kvaliteta. Da bi se to postiglo u PKB-u treba podići nivo tehnologije obrade zemljišta, uvesti veću zastupljenost industrijskog bilja, semenskih kultura, povrća i voća. Za tu investiciju konzorcijumu građana-vlasnika PKB-a bio bi potreban kapital od najmanje trećine vrednost kupovine kompanije (dakle još 160, 65 ili 30 miliona evra). Samo tako konzorcijum građana mogao bi da pobedi konkurenciju i hrani Beograđane jeftinom hranom.

Jer, bez prihvatanja materijalne odgovornosti za takav eksperiment, odnosno bez direktno uloženog vlastitog novca, lako je biti pametan s tuđim a naročito državnim parama koje se sakupljaju od svih građana Srbije.

"Vratićemo staru slavu PKB-u." To je slogan populista svih političkih boja. To je bila ideja gradonačelnika i demokrate Dragana Đilasa, ali i profesora i dverjanina Miladina Ševarlića, a evo sada im se pridružio "patkica" Miloš Škobić.

I Patkica hoće da nam uvali - patku. Od onih koji traže da "ne da(vi)mo Beograd" neočekivano je stigla ponuda "davimo ekonomsku logiku i tržište". Jer, iza obećanja o jeftinoj hrani nudi se jeftin populizam čija je upotrebna politička vrednost manja od higijenske korisnosti toaletnog papira sa utisnutom patkicom kao zaštitnim znakom.

Autor je ekonomski analitičar

povezane vesti

Laž kao način vladanja

0

Piše: Nebojša Milosavljević

komentari (30)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Skorpion47

08. januar 2018.

Brkić je apsolutno u pravu, ali sam siguran da se bez valjanog ( po sebe ) razloga nije javio. Taj razlog je lobiranje za nekog. Ko je to, brzo će se videti. Ovako, boli Brkića patka i za Patkicu i za PKB.

Tima

08. januar 2018.

Mene interesuje odkle Patkici novac za kampanju za izbore ako su se juce skupili u kaficu na Dorcolu.

Branislava Kostić

08. januar 2018.

Izuzetno je ružno kada novinar, u ovom slučaju Miša Brkić, sebi dozvoli da na bahat i pretenciozan način, govori o stvarima koje suštinski ne razume. Negativen floskule, nezgrapna i vrlo površna analiza nikome nisu od koristi. Inicijativa "patkice" je za naše prilike nova i nedovoljno artikulisana, ali je istovremeno i pokušaj da se primeni nešto što ima veze sa samoorganizovanjem građana, očemu i te kako ima smisla razgovarati. Teza da: "Škobićev tekst pokazuje da svakom populisti ma koje vere bio, državni intervencionizam je mio" je toliko besmislena da o njoj ne vredi polemisati, osim kao o primeru razmetljivog nerazumevanja. Šteta što "Danas", umesto ovog tekst, nije upriličio pristojnu malu raspravu o mogućim modelima alternativnog privrednog organizovana u zemlji u kojoj paralelno već decenijama postoje različiti "investicioni zanasi" i sve veće siromaštvo. Na kraju, mislim da je poslednji pasus u tekstu primer tako neprijatnog mentalnog zagađenja, da nije jasno šta traži u "Danas"-u.

Guskica

08. januar 2018.

Na žalost inicijative Ne davimo Beograd, Brkić je u pravu sve do zadnjeg slova. I tužno je što su otišli u leve dubioze kad su mogli da budu autentična gradska priča modernog Beograda.

marko

08. januar 2018.

koga briga za koga miša brkić hoće ili neće da glasa... njemu ionako sve vlasti zadnjih decenija odgovaraju na ovaj ili onaj način

Stanislav L.

08. januar 2018.

Odavno nisam procitao ovako neumesnu reakciju. Gospodine Brkicu, uz svo Vase iskustvo i znanje sta ste uradili da ovo parce zemlje bude bolje? Kritikama, misljenjima i komentarima ste se borili da nesto uspe, ili ste sve koristili da nahranite sopstevi ego i poboljsate samo svoju egzistenciju? Vi ste deo tako nesrecne generacije koja je uspela sve da upropasti, sa vecim ili manjim ucescem. Da li se ikada osetite bar malo odgovroni za ovaj suludi haos u kome se nalazimo, da li Vas je barem malo sramota pred mladjima od Vas koji sada moraju i nule da stvaraju ono sto ste svi vi uzimali kao zdravo za gotovo?

urbanista

08. januar 2018.

Tirada tzv ekonomskog analitičata je na nivou s početka 21 veka. Gradovi danas nisu isti kao tada, kao ni njihove potrebe. Postoji nešto što se zove javni interes i to ima veći značaj za ljude od ekonomskog. Zašto bi apriori prihvatali neolibetalnu logiku? Javni interes se tome protivi. Poljoprivredno zemljište je resurs koji stvara hranu, a bez hrane i vode ne možemo da živimo. Prioritet je da PKB ostane proizvođač hrane za Beograđane i ostale građane pod novim rukovodstvom koje je odgovorno i stručno.

kole

08. januar 2018.

Neću ni ja, pa ko su oni ako ne interesno društvo.

Milance

08. januar 2018.

Dokaz da su patkice primale novac od zapadnih mocnika govori cinjenica da ulaze u kampanju i da ne govore ko su im donatori

sTOX

08. januar 2018.

Brkicu, jeste li vi negde vodili neku firmu, makar manju? Ili vec decenijama samo tupite i trosite papir i medijski prostor, kao sto to sada cinite u vezi sa PKB-om. Meni je drago da sam to procitao, jer se lepo vidi ne samo da nikada niste radili u privredi, vec i da ste jedan los ekonomski analiticar. Nego , stvarno, kao sto se neko od komentatora zapitao: da vam neko nije dao pare da tako pisete?

Bg

08. januar 2018.

A kako su to SAD intervencionalizmom spašavali banke? Ovaj Brkić još jedan neoliberalni novinar...zastupnik slobodnog tržišta. PKB treba da bude državni, a državno vlasništvo može da bude dobro kao što privatno vlasništvo može da izazove svetsku ekonomsku krizu. Kvalitetno upravljanje samo to. Neka pogleda on kako se Kina razvila preko državnog vlasništva pa neka priča onda.

Milivoje Radaković

08. januar 2018.

@Branislava Kostić: "... o mogućim modelima alternativnog privrednog organizovana..." Što "naš narod" kaže "Crvrc"! Bez obzira na to kakav to "alternativni model" imate na pameti (nikakav, kladio bih se) PKB će ili da posluje u plusu, ili će da propadne. Obzirom da nas i praksa i (bolja) teorija uče da će po "alternativnom modelu Alajbegove slame" bez greške da se desi ovo drugo, ostaje nejasno o kakvom se tu javnom interesu radi i kako će proizvodnja dodatne bede da popravi problem sa siromaštvom?! Ako Vi i "Patkice" mislite da beogradska sirotinja treba da dobije hranu po povlašćenim cenama, zašto se onda oni u kampanji ne obavežu da toj sirotinji na račun gradske kase obezbede čekove, bonove i tačkice kojima će da pazare bakaluk od onih koji umeju i mogu da ga proizvedu po razumnoj ceni i uz održiv posao, pa Vi glasajte za njihov predlog, umesto što biste da pored bakaluka na grbaču Beograđana i svih stanovnika Srbije natovarite još i jedan ceo poljoprivredni kombinat?! Jasno je meni da Vama ništa od ovoga nije jasno, ali me teši to što se ni Vi ni "patkice" nećete pitati nizašta, dok me s druge strane brine što nam ovaj ili onaj populista i "usrećitelj" po svemu sudeći ne gine...

Sasa Uzelac

08. januar 2018.

A da li je Agrokor bio u privatnom ili drzavnom vlasnistvu?

sanja

08. januar 2018.

Svako ima pravo da odluči šta hoće

maki

09. januar 2018.

Bilo je za ocekivati da zuta patka, iz pokreta preraste u partiju iliti stranku, da se ukljuci u izborni proces, da se pocne baviti politikom, ne bi li se domogla i Beogradske kase, da ne kazem kese. Samo je pitanje, odakle njima pare za predizborne radnje i dobru kampanju? Verovatno iz istog dzepa iz kog su uzimali dok su sa istom patkom setali po Beogradu.

Peter Kel(N)er

09. januar 2018.

Ima jedna stara anegdota. Svojevremeno, sada već dalekih 6''''-tih godina prošlog veka, Danci su predlagali da im ustupimo vojvođanske njive na 20 godina, te da će oni ustupati nama / tada YU/ onoliko pšenice kolike su nam godišnje potrebe, a njima samo ono što pretekne. Treba videti da li još važi ta ponuda. Kakvi kostići. Miškovići, Matijevići i slični.

provincijalka

09. januar 2018.

Dobra recenica je - iz\lizana ekonomska resenja. Kljucni momenat je da nema novih ideja. Neophodno je da vam bude lose, pa da imate ideje da to popravite. Mislim da u Srbiji nije lose, vec, naprotiv, sve ide na dobro.

stojan mišić

09. januar 2018.

Pkb ili čuveni kombinat je rudnik zlata.kako hrane tako i zaposlenja i novca.jedina stvar je sto se u sistem mora vratiti imes i frikom.za pet godina imaće apsolutno poslovanje sa dobitkom.

Ana

09. januar 2018.

Ko finansira patkicu?

dipl. agronom

09. januar 2018.

Da li je bilo drzavnog i partijskog intervecionizma,prilikom privatizacije srpske poljoprivrede...? Ko li tako brzo stvori latifundiste..?! Kako je Misa ,u agro-kroki analizi,ispustio i druge zvezde koje bi da hrane gubitnike privatizacije...??

VP

09. januar 2018.

Najbolji je status quo, uspešna privatizacija za vlasnike koji ne plaćaju poreze, plate i doprinose robovima, koji preprodaju imovinu po stečenu po bagatelnoj ceni itd. Najlakše je otarasiti se tereta i onda štap u ruke i na ulicu sa šeširom ispred sebe. Ništa ne funkcioniše jer nemamo pravnu državu gde zakon podjednako važi za sve. Srbija nikad nije imala pravnu državu, samo autokratsko-birokratsku i partijsku i tu je osnovni problem za svako posteno poslovanje. Što se tiče slobodnog tržišta, to su priče za malu decu, u njega više niko ozbiljan ne veruje. Naša je nesreća što ne volimo neizvesnost i zato ne biramo nove ljude. Kad bi promene bile česte i tzv. političari bi se drukčije ponašali, a ne siledžijski.

SRDJAN SRDIC

09. januar 2018.

Odakle tim nevladinim organizacijama i udruzenjima pare za kampanju?

Miodrag Stojanovic

09. januar 2018.

Ovo je fantastican opis i 100% na mestu kritika najave i pokusaja gusenja elemntarne ekonomske logike. Jedino sto je ozbiljna mana, jeste cinjenica da nije naveden alternativni parametar u vidu porodicnih domacinstava izmedju ostalih onih od kojih je zemlja za PKB i oteta. Umesto toga kao primeri alternative navedeni su lazni privatnici, kao Delta, Matijevic, MK i slicni, a oni su pre svega socijalisticki direktori koji svoju uspesnost grade iskljucivo na konstantnoj velikoj drzavnoj pomoci i pricilegijama, skoro kao i PKB. U svakom slucaju, patka je inpored svog trida SNS da je odrzi u zivotu, i sa ovime razotkrivena i svakako ne moze biti prava, vec samo jos jedna lazna alternativa mraku.

Toni

09. januar 2018.

Puna podrška za Brkića. Svako ko je imao barem jedan školski čas iz ekonomije, zna da Brkić koristi zdrav razum. Na žalost, mnogo je državnih službenika (grupisanih u lažne desničare i lažne levičare) koji su zaslepljeni ideologijom i razum i ne konzumiraju....

Pinagard

09. januar 2018.

Esej iz neoliberalizma, onako školski. Ne pada mi na pamet da svojim novcem finansiram "isplative" privatne firme sa prinosom od devet tona žita po hektaru. Šta imamo od prinosa ako znamo da se sloj humusa u Vojvodini, zbog nekontrolisane upotrebe veštačkih đubriva, već godinama istanjuje, a da je tako visok prinos rezultat besomučnog prihranjivanja i korišćenja veoma opasnih herbicida sa dokazanim štetnim dejstvom po ljudsko zdravlje?

Alačevac

09. januar 2018.

Pitao bih cenjenog novinara Brkića da li mu je bliska teza o socijalizmu za privatne megakorporacije (štedro davanje "državnih para" u vidu podsticaja pri ulaganju ili pomoći kada im kola krenu nizbrdo), i "ekonomskoj logici" za nas ostale - "prostiri se prema guberu", "smanji troškove", "štedi". Zagovaranjem privatizacije PKB-a se forsira upravo prvi model. A pozivanje na visoke prinose kod Delta agrara je pogrešno, jer se sloj humusa u Vojvodini već godinama istanjuje upravo zbog prekomerne upotrebe veštačkih đubriva. Tako da je prinos posledica besomučnog prihranjivanja i primene - u industrijskim razmerama - ogromne količine sredstava za zaštitu bilja, sa dokazanim štetnim dejstvom po zdravlje ljudi. Tekst predstavlja klasičan apologetski esej i zagovaranje neoliberalizma u njegovom najsirovijem vidu. Žao mi je što moram da promenim mišljenje o novinaru Brkiću.

Vuk

09. januar 2018.

Kao i uvek sjajni Miša Brkić. Racionalizam, zdrav razum , brojke, protiv socijalističkih zabluda.. Iako mi se neke ideje NDBG, pre svega vezane za komunalne i probleme zaštite javnog interesa sviđaju, neki njihovi zastareli ultralevičarski stavovi zabrinjavaju. Jednom smo problali samoupravni socijalizsm, princip svačijeg/ ničijeg i nije funkcionisalo. Po prirodi stvari , čovek će biti motivisan i zainteresovan za napredak samo nečega što sam poseduje i od čega ima konkretnu korist. Sve drugo su iluzije .

Мiloš J. Kosovac

09. januar 2018.

Odgovor na komentar pod ime Vuk: “Neznanje je jedini porok” (Alber Kami) Vladari američkog kapitalizma, neko je napisao da ih je oko hiljadu, ovom prilkom država Pensilvanija, bili su ubeđeni da će poznata grupa umova, mirotvoraca svojim proglasom sa osvrtom na aktuelne probleme da potvrde predlozima i rešenjima da je kapitalizam najbolji sistem. Platili su troškove rasprave, kojom prilikom su se sastali Filip Noel Baker, prvi predsednik komiteta za razoružanje UN-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Eva i Linus Pauling, nosioci Nobelovih nagrada za hemiju i mir, Aurelio Peccei, predsednik Rimskog kluba i dr.Ivan Supek kao domaćin u Dubrovniku. Nakon jednonedeljne diskusije o razoružanju, ekologiji, ljudskim pravima, solidarnosti u privredi i lokalnim sukobima sastavili su deklaraciju koja je bila prihvaćena na sednici na velikoj koferenciji 04. jula. 1976. u Filadelfiji, a povodom dvestote godišnjice nezavisnosti SAD. Zajedno sa poražavajućim zaključcima za bogatune, sklonjeni su od javnosti također i predloženi temelji pokreta Svetskog jedinstva i ugrađena humanistička načela koja su bila predložena konferenciji, a koja se u celini oslanjaju na Isusove ideje i poruke, a evo kako glase: I. Očuvati život i uvažavati dosadašnji napredak. II. Zaštititi prirodu od propasti. III. Afirmisati ljudsku jednakost i slobodu. IV. Proširiti saućešće i solidarnost na sve ljude. V. Tražiti istinu. VI. Primjenjivati istraživanja i upravljati razvoj prema opštoj blagodeti. VII. Gajiti lepotu i umetnost. VIII. Prenositi humanistička načela u legalne norme. IX. Praktikovati svetski sporazum, saradnju i mir. X. Biti dobar. No, kada su vladari našim životima dobili usvojeni dokument, potpisan i od njihovog ekonomiste Dr. Milton Fridmana, zadnju sednicu je vodio Akademik dr. Ivan Supek, u kome je pisalo da je najbolji sistem za ljudski rod Samoupravni sistem, platili su troškove i dokument sakrili od javnosti. Ovo sam čuo od dr.Supeka u intervjuu koji je emitovan na HRT-ziji, dve godine pre njegove smrti 2007. No, nigde ne mogu da nađem pisani dokument, niti na internetu. Nije čudo, kada ni visokoobrazovani, čak ni doktoranti na sociologiji ili filozofiji, a novinari-analitičari nisu vredni ni pomena, ta i velika većina rukovodećih kadrova u tadašnja samoupravna preduzeća reći će vam da je bila problem radnička klasa, radnici nisu hteli da rade, mogli su da zabušavaju, primitivni su da samoupravljaju. A da nikako im ne dolazi do pameti da se zapitaju kako to u nekim gradovima Srbije koji važe za sociološki zaostalije sredine, kao što su Vranje i Pirot, u odnosu na ljude u gradovima Vojvodine, a pogotovu Slovenije, radile su nauspešnije, naprofitabilnije fabrike, da spomenem samo SIMPO, JUMKO, KOŠTANA, ALFA u Vranju i “1 Maj” i “Tigar” u Pirotu. Dokumnetarni film snimljen u fabrici “1 Maj” u kome se vide zdravi radni uslovi u fabrici, no i beksprekorno čist i uređen radnički restoran kalorične hrane, pa prekrasan park sa cvećem, travnjakom, jezercetom u kome plove labudovi, sa klupama za odmor posle ukusnog obroka, prikazivan je učenicima u SAD, kao primer odličnih uslova za rad i lep život svih zapošljenih, a pritom i visokoprofitabalna fabrika tekstila.

Мiloš J. Kosovac

09. januar 2018.

Nisam znao da i gospodin Miša Brkić dodaje građu za kuću, koju zovemo Srbija, a gradi se onako kako je umni Koraks predstavio na naslovonj strani kalendara objavljenog i prodaje se ovde u Danas-u! Zar Brkić ne zna i za način uređenja manjh država i vođenja ekonomije kakve su to države Skandinavije?! Ono jest da osim nesposobnoh političara koji nam se nude, tu su i novInari i urednici medija osim vrlo retkih. Evo ovog momenta ima samo ima jedna tv stanica koja nije kao privatno vlasništvo Aleksandra Vučića, što je znak totalne propasti države i naroda. Jer, kada je basnoslovno bogati glumac Žerar Depardje pobegao iz Francuske pre par godina, jer je njegovo bogastvo oporezovala država koju je počeo da vodi socijalista, naši novinarai su se utrkivali ko će bolje da ga doćeka, a došao je iz Moskve gde su ga isto ugostili oni kojima je dobro u državi, a ovde gde su najbolji pobegli, protuve vladaju na razne načine, a većina mladih nemaju nikakvu nadu u životu, osim da se raduju navijanju na sportskim borilištima, a neki i da diluju drogu uz podršku policije. Kada je Bergman poželeo da podigne pare iz Švedske banke, jer u drugim bankama nije smeo da ih drži ( Zar Brkič ne vidi da na svakom čošku u Beogradu postoje strane banke), a da bi sa trećom ženom odtputovali na Bahamska ostrva, morao ja od podignute sume da plati 90% poreza državi. Zatražio je nemačko državljanstvo, ali pare iz švedske banke nije mogao drugačije da podigne. Dok, ako bi te pare uložio u otvaranju novih radnih mesta i bilo kog načina profitiranja, onda je država uzimala samo 10 % od sume koja se vodila u banci na ime Igmara Bergmana. Da mi imamo državu koju vode ljudi od znanja, onda naprimer vlasnik Šećerana, g. Kostić, nebi se tako lako odlučio da kupuje jahte. Jer u zdravoj države ima znalaca koji znaju da se bogastvo stiće uloženim radom, a mnogo je veće ako je radna snaga jeftina zato što je ponuda vrlo velika.

Radojko

11. januar 2018.

Strasno pausalna ansliza,da ne kazem netacna.Samo jedan primer,koliko placaju rentu za zemlju Delta,MK i Matijevic?Kada bi je placali i kada bi poslovali po ekonomskim principima ne bi mogli da proizvedu jeftiniju hranu.