Kritične mase

U situacijama sličnim našoj po odsustvu demokratije i slobode govora, korupciji, nasilju i siromaštvu, pokreti poput američkog Kooperejšn Džeksona (Cooperation Jackson) i Sjudad future (Ciudad Futura) iz Argentine odlučuju se za strategiju istovremenog delovanja na dva fronta: u institucijama i van njih. Njihove predstavnike smo sreli u novembru u Napulju, gde smo otišli na poziv građanske platforme Masa kritika (Massa Critica), čiji su aktivisti nedavno bili naši gosti.

Kooperativa nastaje u prestonici Misisipija i nosi njeno ime. Velika većina stanovništva su Afroamerikanci, ali članovi Kooperejšn DŽeksona ističu da privreda glavnog grada leži u rukama male grupe belaca, od kojih su neki iz familija nekadašnjih robovlasnika. Otpor prema ekonomskoj diktaturi je rastao povezivanjem lokalnih zadruga, koje se 2005. godine ujedinjuju. Organizacija kreće od vizije sastavnih delova i načina funkcionisanja budućeg društva, u kom bi građani bili nosioci promene. Maštanje o boljem društvu aktivista Kali Akuno naglašava kao osnovu delovanja. U nedostatku ekonomskog, kapital narodnog pokreta prepoznat je u solidarnosti i zanatima i znanjima koje građani drže u rukama, rekao je. Pokret se usredsredio na građenje narodne skupštine, socijalne solidarne privrede i nezavisne političke sile koja bi zadržala formu socijalnog pokreta. Nakon decenije aktivnosti, dva puta pobeđuje na izborima. Iako im federalna vlast konstantno otežava rad uskraćivanjem sredstava, aktivisti su uspeli u velikom iskoraku u razvoju ekonomske demokratije i solidarne ekonomije, rekao je Akuno.

Aktivistkinja Žesika Pelegrini predstavila je pokret Sjudad futura iz Rosarija u Argentini. Kao i u prethodnom primeru, poriv je bio usmeren na konstruisanje nove snage i boljeg sistema istovremenim delovanjem i sa vrha i sa dna društva. Organizacija deluje na dva paralelna fronta: zaštiti teritorije od špekulacija i borbi protiv nasilja i trgovine drogom. Učesnici razvijaju strateške projekte i osnivaju socijalne škole sa narodnom, vaninstitucionalnom diplomom u cilju obrazovanja dece iz siromašnih slojeva. Kažu da intervenišu u zdravstvenim ustanovama da se upravljanje unapredi i da pomažu porodicama da povrate stanarsko pravo u zonama ugroženim špekulacijama. U proizvodnji i prodaji hrane rade na kontroli cena, s obrazloženjem da tako štite građane i proizvođače. Ulaze u politiku 2013, a dve godine kasnije dobijaju sto hiljada glasova na gradskim izborima – sada imaju tri predstavnika u gradskoj skupštini. Sve je rađeno s idejom da su država i institucije oruđa koja treba da omoguće transformaciju društva i da konsoliduju vlast, koja treba da pripada takozvanim običnim ljudima. Kao bitnu stavku Žesika navodi feminizaciju i borbu protiv vladajuće maskulinističke politike.

Na trodnevnom skupu Commons and Cities (Zajednička dobra i gradovi) bilo je stotinak učesnika sa svih strana sveta – od aktivista socijalnih pokreta i zadruga, preko profesora univerziteta, sve do nezavisnih novinara, a i gradonačelnika Napulja Luiđija de Mađistrisa. Napuljska Masa kritika za sada ne namerava da ulazi u institucionalnu borbu izlaskom na lokalne izbore, jer uspeva da vodi dijalog s administracijom, koja ima sluha za ideje. Međutim, tamo gde gradske vlasti ignorišu proteste nekoliko desetina hiljada građana, nema drugog puta do ulaska u institucije.

Pitaju nas često šta mi to govorimo o snazi lokalnog i o mesnim zajednicama, o municipalizmu i participaciji građana. Kažu da su to neke maštarije, nebitne teme, da to nije politika, da tako ne možemo ništa da promenimo. Pitaju nas i kritikuju političari, novinari, drugari, rođaci, komšije… I stvarno, da li to sve ima smisla u politikantskom svetu, međusobno umreženom preko raznih sistema i dilova i megalomana što kontrolišu vojske i policije, medije, želje i strahove i još mnogo toga?

Imamo ove i primere pokreta u Evropi koji su započeli promenu i postali njeni nosioci. Možemo da odgovorimo na sve sumnje i kritike. Ne, nismo sami.