Visente del Boske: Ražalovani šampion

Kako to obično biva u takvim situacijama ceh za gubitak svetske krune i evropske titule platio je selektor Visente del Boske. Trofejni šezdesetpetogodišnjak nosio se mišlju da ode i pre nedavnog debakla na kontinentalnom šampionatu, ali nemoć u meču osmine finala s Italijom definitivno ga je oterala s kormila broda čije potapanje traje još od senzacionalne eliminacije s Mundijala 2014, u takmičenju po grupama. Mogao je makar da proba da ubedi naciju da niko drugi osim njega ne može da podigne novo fudbalsko carstvo na ruševinama propale imperije, i nastavi da živi od stare slave, ali odlučio je da preuzme svu odgovornost za dva vezana neuspeha. Ponuđeno mu je specijalno mesto u nacionalnom savezu, ali ga (još) nije prihvatio, jer nije načisto da li mu je isteklo trenersko vreme ili ga vredi pokušati produžiti u nekom od evropskih klubova. Uglavnom, penzionisao se ovog ili nekog sledećeg leta, ostaviće iza sebe velika dela.

Klupski neopredeljeni Španci večito će pamtiti 2010. godinu, kada ih je na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi vodio do njihove jedine „Zlatne boginje“ u istoriji. Ili po maršu do evropskog trona na takmičenju u Poljskoj i Ukrajini, dve sezone kasnije. Navijači Real Madrida nikada neće prestati da se dive čoveku čiji potpis stoji ispod 17 klupskih trofeja: pet nacionalnih titula i četiri Kupa kralja (dok je sam nosio kopačke), dva „ušata “ trofeja Lige šampiona, jedan pobednički pehar UEFA Superkupa, Svetskog kupa, Superkupa Španije i Iberoamerikana kupa i dva naslova prvaka Primere (u trenerskoj eri). Pristalice Barselone osvojio je preuzimanjem „tika-taka“ zaostavštine od svog prehodnika Luisa Aragonesa, uprkos otporu „kraljevića“ u nacionalnom timu, alergičnih na beskonačnu razmenu kratkih pasova, patentiranih na „Kamp nou“.

Da nije samo veliki stručnjak nego i vrstan diplomata i psiholog pokazao je mirenjem večitih rivala pod okriljem reprezentacije i to baš u jeku najvećih prepucavanja madridskih i katalonskih fudbalera, dok je autoritet demonstrirao prilikom odricanja od usluga veterana Pujola, Ćavija, Alonsa i Vilje, momka problematičnog ponašanja Koste ili davanja prednosti nekim drugim igračima u odnosu na Toresa, Iska, Matu, NJigeza i Martineza. Da li mu se sve to pomalo, na kraju, obilo o glavu ili su Španci jednostavno postali pročitana knjiga, tek bivši selektor Španije, rođen 23. decembra u Salamanki, ostavio je nasledniku kamaru problema i izjalovljenih planova.

Jedini koji bi mogli da „profitiraju“ na neuspehu „crvene furije“ na aktuelnom EP su članovi njegove porodice, jer će vlasnik više priznanja za najboljeg trenera sveta i titule markiza (po volji španskog kralja Huana Karlosa) sada imati više vremena za suprugu Mariju Lopez, dva sina, ćerku i njihovu decu.