Marko Ivović: Rođeni odbojkaš

Ekipa je iz šestog pokušaja osvojila prvu titulu u finansijski najisplativijem FIVB takmičenju, sa samo dva poraza u tri vikenda SL, Srećko Lisinac uvršten je u idealan tim finalnog turnira, a Marko Ivović posle 16 poena u briljantnoj pobedi nad odbojkaškom velesilom Brazilom proglašen za najboljeg igrača završnog turnira u Krakovu. Dvadesetpetogodišnji primač je MVP zvanje i ček na 30.000 dolara zaslužio i pre finala, jer je od prvog do zadnjeg meča „orlova“ u Poljskoj, mereno statističkim parametrima, bio najkorisniji pojedinac u timu šampiona.

– Teško mi je da pronađem reči posle svega. Čestitao bih svima koji su doprineli da ostvarimo uspeh, kao i onima koji nisu bili sa nama, jer je ova zlatna medalja uspeh svih nas – skromno je prihvatio nagradu momak čiji su udarci u nedelju uveče bili nerešiva enigma za „karioke“, a pre toga za poljske, italijanske i francuske reprezentativce.

Da u Ivoviću čuči veliki talenat, vredan poziva u A selekciju, uočio je još  Igor Kolaković, u čijoj je selektorskoj eri Marko debitovao 2013. godine, a njegov naslednik, nekada i sam veliki odbojkaš, Nikola Grbić ne prestaje da izvlači maksimum iz igrača rođenog 22. decembra 1990. godine u Ljigu. Ali, nisu samo oni ponosni na karijeru prve zvezde poslednjeg izdanja SL. Da nije rastao uz nekadašnje odbojkaše, oca Zorana i strica Slobodana, možda ne bi još pre polaska u školu završio u ovom sportu, a da sportski direktor Vojvodine Nikola Marić nije „odlepio“ za devetnaestogodišnjakom koji je svojevremeno sam uveo matični Spartak u Superligu možda ne bi tako brzo napredovao.

On mu se revanširao u Kupu Srbije 2012, kada je kao prvi poenter ekipe maltene sam odneo trofej u Novi Sad. Kako se dobar glas daleko čuje, Ivović se posle četiri godine u Vojvodini otisnuo u inostranstvo. Prvo u turski „Maliye Milli Piyango ANKARA“, odakle je produžio za „Paris Volley“ u Francuskoj, pa u poljsku Rešoviju, da bi se skrasio u Belgorodu iz Rusije. Za to vreme je „kumovao“ nacionalnim titulama u Francuskoj i Poljskoj, kao i još „težem“ šampionskom znamenju u Ligi prvaka u sezoni 2014/2015. i CEV Kupu, godinu dana pre toga. Sa seniorskom reprezentacijom Srbije osvojio je bronzanu medalju na prvenstvu Evrope pre tri leta, srebro (2015) i zlato (2016) u Svetskoj ligi.