Rodoljub Šabić: Na udaru vlasti

Ovaj put na udaru se našla institucija Poverenika za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, oličena u njenom čelnom čoveku – Rodoljubu Šabiću. Republičko javno tužilaštvo podnelo je tužbu Upravnom sudu u Beogradu protiv Poverenika „radi poništenja“ njegovog rešenja iz marta ove godine kojim je Ministarstvu odbrane naložio da bez odlaganja dostavi Fondu za humanitarno (FHP) pravo informacije, odnosno kopije dokumenata iz kojih se može saznati kada je Goran Jeftović imenovan na mesto štapskog oficira Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu 1999. godine, do kada se nalazio na tom mestu i koji je imao čin. Ministarstvo odbrane je inicijator tužbe, pošto odbija da FHP-u dostavi tražene podatke, jer bi dostavljanje tih podataka „imalo posledice na odbrambene sposobnosti Vojske Srbije, ugrozilo odbranu zemlje, nacionalnu i javnu bezbednost, kao i ličnu bezbednost oficira i podoficira“. Jednom rečju, podaci su tajni i ne daju ih.

Slične akcije, kao protiv poverenika Šabića, vlast permanentno sprovodi i protiv zaštitnika građana Saše Jankovića. Ipak, ono što očito neko u državnom aparatu ne razume baš najbolje je da rušeći i gušeći institucije Poverenika i Zaštitnika građana, ma ko da ih predstavlja, ne samo što se krši Ustav Srbije, nego se i krše brojne zakonske odredbe. Na stranu što će brojni građani Srbije ostati uskraćeni za mnoga ustavna prava, a jedan od njih je pravo na informaciju koja je u posedu državne institucije. Praksa ignorisanja građana Srbije od državnih organa nije nova. Samovolja koja se sprovodi u institucijama je svakako zabrinjavajuća, baš kao i potpuni javašluk. Toliko daleko se ide u tome da se čak i državne institucije, ministarstva (?!), žale povereniku da neka državna institucija neće da im dostavi podatke.

Rodoljub Šabić rođen je je 15. oktobra 1955. u Derventi. Detinjstvo je proveo u Sarajevu i Brčkom, da bi se njegova porodica, kada je imao 12 godina preselila u Beograd. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao. Godinama je radio kao advokat, jedan je od osnivača CeSid-a, politikom se bavi od osamdesetih godina, kada je u Vladi Ante Markovića bio podsekretar za zakonodavstvo. Jedan je od osnivača stranke Socijaldemokratija, da bi se kasnije priključio Socijaldemokratskoj partiji. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Đinđićevoj vladi bio je od juna 2002. Za poverenika je izabran 2004, a 2011. mu je obnovljen sedmogodišnji mandat. Dobitnik je brojnih domaćih nagrada – „Najevropljanin“, „Ličnost godine“ (OEBS), Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije)… Oženjen je i ima sina.