Al di Meola: Gitarski heroj

Nagrađivani vlasnik kultnih albuma i saradnik najvećih muzičara današnjice, te pionir fuzije džeza sa tradicionalnom latino muzikom, dobitnik je ovogodišnjeg Gran prija „Šaban Bajramović“, koju Internacionalni jazz festival Nišville (Nišvil) dodeljuje za fuziju džeza i drugih muzičkih pravaca.

Na iskreno zadovoljstvo muzičkih sladokusaca, koji od umetnosti traže sve – i tehniku i emociju, Al di Meola će i otvoriti 22. Nišvil, (11-14. avgust) u Niškoj tvrđavi. Nastupiće sa svojim triom u okviru svetske turneje „Elysium and More“, a na koncertu će predstaviti najnoviji album „Elysium“, te izvesti kompozicije sa prethodnih albuma posvećene Bitlsima, tango velikanu Astoru Pjacoli i Paku de Lusiji, nedavno preminulom magu gitare i njegovom velikom prijatelju.

Di Meola je do sada objavio 23 solo albuma, kao i više od 20 albuma sa drugim muzičarima. NJegova svetska karijera počela je 1974. godine, kada ga je, kao 19. godišnjeg studenta sa Berklija, Čik Korija pozvao da se pridruži njegovoj fjužn super grupi „Return To Forever“. Nekoliko godina kasnije započeo je solo karijeru, a njegovi albumi „Land of the Midnight Sun“ i „Elegant Gypsy“ bili su najprodavanije ploče instrumentalne muzike. Bio je, zajedno sa De Lusijom i Mek Klafinom, član grupe „Guitar trio“, čiji su albumi prodavani u milionskim tiražima. Kompozicija „Mediteranen Sundance“ sa Di Meolinog albuma „Elegant Gypsy“ smatra se manifestom fuzije džeza i španske tradicionalne muzike. U anketi prestižnog časopisa ‘Guitar Player Magazine’ četiri puta je proglašavan najboljim gitaristom na planeti.

Voli da kaže da je njegov stil „dar koji je dobio rođenjem“. Odrastao je na muzici Elvisa Prislija, sastava Ventures, a najveći uticaj na njega imali su Bitlsi. „Svirao sam mnogo različite muzike – džez, fjužn, eksperimentisao sa tangom, flamenkom, brazilskom, afričkom i bliskoistočnom muzikom…. ali nikada nisam prestao da obožavam Bitlse, a frapantno je koliko njihova muzika i danas pokreće“. Prvi uzori u džezu bili su mu Tal Farlo i Keni Burel, a nešto kasnije i Lari Koriel, posle čijih je nastupa u NJujorku, na kojima je sedeo u publici, počeo da vežba po osam sati dnevno. Ne poznaje balkanske muzičare, ali je, kaže, „došao u dodir“ sa balkanskom i mediteranskom muzikom, koja je „inspirativna“, „posebno njen folklor“. Rođen 22. jula 1954. u NJu DŽersiju.