Tijana Bogdanović: Gracija sa kacigom

U maju napuniš 18 godina, završiš srednju školu, a onda za „raspust“ odeš na Olimpijadu i osvojiš srebrnu medalju, bogami zamalo i zlatnu – san je bez onog „-ski“ ili „-čki“ koji je budna odsanjala Tijana Bogdanović, tekvondistkinja iz Aleksandrovca, rođena u Kruševcu, sada Beograđanka. Tinejdžerka je protiv starijih, slavnijih i iskusnijih protivnica za 12 sati odradila četiri borbe, u tri bila toliko dominantna da je to bilo primetno i potpunim laicima za tekvondo a takvih je u Srbiji 99 i nešto odsto, a u poslednjoj se sudarila i sa nepravdom – upornim pratiocem i najboljih, kako u životu, tako i u sportu. Za pola dana, rekao bi neko, desilo joj se nešto u šta nekome stane ceo život.

Tanana devojka „u civilu“ deluje potpuno neprepoznatljivo, visoka 172 centimetra sa svojih plafon 50 kilograma ni na koji način ne odaje nekog ko je majstor u borilačkom sportu. Ali gledajući tekvondo, i onomad u Londonu kad nas je sve fascinirala Milica Mandić, a i sada u Riju, svi oni pomenuti laici mogli su da zaključe da tekvondo nije nikakva tuča, da je to vrsta borilačkog preferansa, spoj snage, elegancije i ritmike. Tijana je najveći deo meča provela na prstima jedne noge, mnogo toga asociralo je i na balet, a ona je delovala baš graciozno.

Tekvondom se bavi od svoje četvrte godine, a već sa šest je počela da se takmiči. Aktuelna je juniorska šampionka Evrope i sveta, u već pomenutom maju njenog punoletstva postala je i najbolja seniorka na „Starom kontinentu“. U Rio nije otišla turistički, naprotiv, suze posle srebra otkrile su da su ambicije stvarno bile najviše, ali ambicije sa pokrićem. Nisu se ona i njen trener Dragan Jović razmetali izjavama pre takmičenja, znali su da je već u četvrtfinalu čeka dvostruka olimpijska šampionka, ali su sigurno verovali u čudo, jer se samo tako čuda i dešavaju. Naravno, iza tog čuda ne stoje nikakve nedokučive sile, već ozbiljan i naporan rad.

Iako „težinu“ medalja nikad ne treba meriti, u Srbiji je ipak teže sportistima u takozvanim malim sportovima koji su u senci od jednog do drugog velikog takmičenja, koje samo podvizi stavljaju u žižu interesovanja javnosti. Baviti se tekvondom u Srbiji, raditi tako i toliko da se stigne do svetskog vrha, podvig je čak i kad to ne bude podvučeno medaljom.

A Tijanino vreme tek dolazi.