Rajko Grlić: Ubojita komedija 1

„Komedije najednostavnije komuniciraju s publikom, pogotovo s onom kojoj je dosta date joj stvarnosti. Ali komedije mogu biti i vrlo ubojite. Vlast obično ne zna šta bi s njima.

To sam naučio još davno. LJubavnu dramu ‘Samo jednom se ljubi’ olako su zabranili. S komedijom ‘U raljama života’, koja je po meni bila politički ubojitija, nisu znali šta bi. Nisu znali gdje da je uhvate, kako da je zapakiraju, zaustave. No, ‘Ustav Republike Hrvatske’ nije ni komedija ni drama. To je priča, ne uvijek najugodnija, koja se gleda s osmijehom i pokojom suzom. Namijenjena je svima koji se mogu nasmijati i pustiti suzu. Ukratko: priča puna emotivnih zamki“, opisao je nedavno u razgovoru za Danas svoj novi film hrvatski reditelj Rajko Grlić. Ostvarenje „Ustav Republike Hrvatske“, koji je na Filmskom festivalu u Montrealu osvojio Gran pri Amerike, sinoć je premijerno prikazano i u Beogradu.

U ovoj ljubavnoj priči o mržnji Nebojša Glogovac igra transvestita, deklarisanog homoseksualca, profesora istorije, desničara i ustaškog sina, koji se silom prilika druži sa komšijom policajcem Srbinom (Dejan Aćimović) i njegovom ženom, medicinskom sestrom, čistokrvnom Hrvaticom (Ksenija Marinković). Kao što to uvek biva kod Grlića, reditelj je preciznim odabirom aktera, stvorio delo koje se pre svega pamti po odličnim glumačkim bravurama.

„Volim glumce i mislim da je, uz kameru, to jedini instrument kojim mogu svirati“, kaže reditelj koji je u svojoj karijeri sarađivao sa Radetom Šerbedžijom, Bogdanom Diklićem, Mikijem Manojlovićem, Mirom Furlan, Jagodom Kaloper, Vladicom Milosavljević…

Rajko Grlić rođen je 1947. u Zagrebu u hrvatsko-jevrejskoj porodici. Otac Danko bio je filozof, a majka Eva novinarka. Kao informbirovci oboje su bili na Golom otoku. Rajka je počeo da zanima film sa 15. godina kada mu je stric poklonio kameru. Prvobitno je upisao filozofiju, ali je, pošto je na jednom festivalu amaterskog filma, podelio prvu nagradu sa Lordanom Zafranovićem, prešao na FAMU, znamenitu filmsko-televizijsku akademiju u Pragu.

Prvi dugometražni film „Kud puklo da puklo“ snimio je 1974. a već njegov drugi igrani filmom „Bravo maestro“ prikazan je u zvaničnoj selekciji Kana. Početkom devedesetih, otišao je u NJujork gde je bio gostujući profesor, da bi se ubrzo prebacio na Univerzitet u Ohaju gde i danas radi. Osmislio je svojevremeno najbolji interaktivni projekat na svetu „Kako da snimite film“. Jedan je od osnivača najautentičnijeg filmskog festivala u regionu – Motovuna. Često je sarađivao sa Srđanom Karanovićem i Ante Tomićem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari