Humanitarne i vojne igre

Negacija „besmislice“ usledila je po završetku regionalne ministarske konferencije o reagovanju u vanrednim situacijama, održane 17. februara u Beogradu, uz prisustvo predstavnika 19 zemalja i svetskih institucija.

Šojgu je tom prilikom kazao da će ovaj „humanitarni centar“, koji će se nalaziti na niškom aerodromu Konstantin Veliki, biti korišćen „samo za pomoć zemljama regiona u slučajevima elementarnih nepogoda i drugih vanrednih situacija“, te da će u njemu raditi „stručnjaci koji žele da pomognu a ne da ratuju“. Takva obećanja podržao je i Ivica Dačić, ministar policije i zamenik premijera Srbije, tvrdnjama da „nikada nije bilo reči o vojnom već samo o humanitarnom aspektu“ i da će u radu ovog regionalnog centra, kako je kazao, moći da učestvuju i zemlje koje ne pripadaju regionu, već su članice EU i NATO. Dvojici ministara za sada se može verovati samo „na reč“, pošto detalji dosadašnjih dogovora nisu poznati.

Ruski vojnici će čuvati avione?

Dobro informisani izvori Danasa, međutim, kažu da je „ruska strana veoma zainteresovana“ da njene avione, helikoptere i ostalu specijalizovanu opremu, koji će uskoro biti stacionirani na niškom aerodromu, obezbeđuju pripadnici ruske vojske. – Prema dosadašnjim dogovorima, regionalni centar u Nišu biće pre svega civilni i humanitarni, ali nije isključeno ni prisustvo ruskih vojnika sa ovakvim zadatkom. Njihov eventualni dolazak neće „pretvoriti“ centar u rusku vojnu bazu, ali bi značio poček stalnog ruskog vojnog prisustva u Srbiji – kažu ovi izvori.

Ni Dačić ni drugi državni zvaničnici do sada nisu govorili o sastavu jedinica, liniji komandovanja, karakteru sredstava i načinu finansiranja ovog centra. Bilo koji „detalj“ te vrste ne znaju ni zvaničnici grada Niša, uprkos najavama da će prvi ruski transportni avion, „iljušin 76“, biti stacioniran na niškom aerodromu za manje od tri meseca. Gradonačelnik Niša Miloš Simonović kaže da bi „detalji“ trebalo da se definišu u razgovorima srpske i ruske strane, u naredna dva meseca, kroz donošenje akcionih planova.

– Tačno je da će od juna na niškom aerodromu biti stacioniran najmanje jedan ruski avion. Detalji nam još nisu poznati, znamo samo ono što je javno saopšteno. Dakle, da je reč o centru iz kojeg će se reagovati u slučaju elementarnih nepogoda i katastrofa kakve su požari, poplave ili zemljotresi, a za koje je Ruska Federacija izuzetno kvalifikovana jer ima veliko iskustvo u celom svetu. Ipak, i za Niš i za Srbiju je izuzetno važno da ovaj centar ne bude samo srpsko-ruski već međunarodni i da u njegov rad budu uključene sve zemlje u okruženju – kaže Simonović za Danas.

Paranoja ili lokvanj baza

Gradonačelnik Niša ocenjuje da bi međunarodni humanitarni centar za vanredne situacije „podigao strateški kapacitet“ Niša i Srbije, posebno na zapadnom Balkanu, a Nišu doneo benefit kroz nove investicije i mogućnost zapošljavanja ljudi u „poslovima logistike“. Smatra da je ovaj grad markiran kao sedište takvog centra zbog važnog i povoljnog geografsko-strateškog položaja, odnosno zato što se nalazi na Koridoru 10, ima aerodrom i blizu je Bugarske, Makedonije, Grčke, Crne Gore i Albanije.

Jedna grupacija vojnih stručnjaka takođe smatra da regionalni humanitarni centar u Nišu neće biti „pretvoren“ u rusku vojnu bazu. Analitičar Aleksandar Radić te sumnje o ruskoj vojnoj bazi u Nišu naziva „paranoičnom“. U formiranju ovakvog centra on „ne može da prepozna ambicije Rusije da se ponovo vojno angažuje na Balkanu“. Pri tom podseća da je Rusija već imala svoje trupe u okviru mirovnih snaga u BiH i na Kosovu i Metohiji, ali da je odlučila da ih povuče.

I Dragomir Anđelković, stručnjak za Rusiju, blizak časopisu „Nova srpska politička misao“, smatra da za sada nema osnova za zaključak o stvaranju ruske vojne baze u Nišu. Kaže da je takav zaključak „preuranjen“ uprkos tome što „svaka vrsta intenzivnije ekonomske saradnje (kakva postoji između Rusije i Srbije, p.a.) ili intenzivnije saradnje na polju suzbijanja elementarnih nepogoda može biti osnov za vojnu saradnju – u nekom trenutku“.

Ekspert za bezbednost Zoran Dragišić, međutim, ocenjuje da bi humanitarni centar u Nišu „vrlo lako“ mogao prerasti u rusku vojnu bazu.

– Treba imati u vidu da Ministarstvo za vanredne situacije Ruske Federacije raspolaže vrlo respektabilnim vojnim snagama, takozvanom unutrašnjom vojskom koja ima oko 50.000 pripadnika – konstatuje Dragišić, podsećajući da to „Šojgujevo ministarstvo“ raspolaže vazduhoplovstvom i mornaričkim jedinicama, kao i teškim naoružanjem. – Oni se, naravno, bave prirodnim i tehničkim katastrofama, ali mislim da im to nije glavni posao – ocenjuje.

Dragišićevo mišljenje podudarno je oceni teksaške agencije za strateške analize Stratfor. Prema navodima agencije, rusko-srpskim sporazumom o osnivanju regionalnog humanitarnog centra u Nišu „Moskva bi mogla da uspostavi svoju prvu vojnu bazu izvan teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza“. Agencija podseća da je rusko Ministarstvo za vanredne situacije, kojim već 15 godina rukovodi Šojgu – „sve osim beznačajnog ministarstva u Vladi“. Ono je, tvrdi Stratfor, „nezvanično krilo Direktorata za strano vojno obaveštavanje, bolje poznato kao GRU, koje je u Rusiji jedno od najmoćnijih institucija u senci“, a njegove aktivnosti prevazilaze prirodne katastrofe, pošto je umešano i u suzbijanje ekstremističkih aktivnosti na Kavkazu. Ministarstvo ima i sopstvene paramilitarne snage, navodi se u analizi.

Zainteresovani i Amerikanci

– Nije jasno šta plan Rusije i Srbije o centru u Nišu može doneti u smislu logističkih kapaciteta. Iako je region podložan katastrofama poput šumskih požara, susednim zemljama koje su članice NATO-a ili EU ili SU na putu da to postanu, teško da je potreban regionalni logistički centar kojim upravljaju Moskva i Beograd. Ali, ako se razmotre veze GRU i iskustva ruskog ministarstva za vanredne situacije s avioprevozom i pratećom logistikom, onda se mora razmotriti da Moskva možda polaže logističku podlogu koja, namerno ili ne, ima vojnu vrednost – ocenjuju analitičari Statfora, podsećajući da su i SAD na Balkanu već postavile više sličnih „lokvanj baza“ – malih baza bez vojnog osoblja, kojima se može promeniti namena.

Nedovoljno jasnu situaciju čini zanimljivijom i činjenica da je Niš, trenutno, bezbednosno interesantan i Sjedinjenim Američkim Državama. Američka vladina organizacija USAID, naime, finansira izradu sveobuhvatne i integrisane Strategije bezbednosti grada Niša, koja je već pri kraju. U programske aktivnosti USAID za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama trenutno je uključeno 60 opština u Srbiji, ali će prvu Strategiju bezbednosti dobiti Niš. Za tu namenu USAID je izdvojio 30.000 dolara, a u tom gradu, inače najsiromašnijem među velikim gradovima u Srbiji, i lociranom u najnerazvijenijem delu zemlje, nadaju se da nije reč o konačnoj cifri.

– To je prva strategija ove vrste u Srbiji. Nakon njenog usvajanja Niš će biti primljen u Asocijaciju bezbednih gradova Evrope, u kojoj ne samo da nema nijednog grada iz zemlje, već ni svih glavnih gradova na evropskom kontinentu. Verujemo da će ovakva strategija i članstvo doprineti poboljšanju rejtinga i imidža grada u očima stranih investitora. To je za Niš od izuzetne važnosti – kaže za Danas Žarko Ranković, gradski većnik zadužen za reagovanje u vanrednim situacijama koji je i koordinator tima za izradu Strategije bezbednosti.

Gradonačelnik Niša Simonović veruje da je ovakva strategija izuzetno važna za „unapređenja kapaciteta grada za upravljanje vanrednim situacijama i poboljšanje bezbednosti građana“. To je bio jedan od važnih razloga zbog kojih je aprila prošle godine i potpisao dokument o izradi ovakve strategije sa Majklom Pilsberijem, direktorom USAID-ovog programa za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama.

Spisak nedoumica

– Niko od predstavnika USAID nije izrazio zvanično protivljenje srpsko-ruskom sporazumu o formiranju regionalnog centra za reagovanje u vanrednim situacijama u Nišu. A predstavnici USAID-a bili su i na međunarodnoj konferenciji posvećenoj ovoj temi koja je održana 17. februara u Beogradu. Na Nišu i Srbiji je sada da na najbolji mogući način iskoristi mogućnosti koje im se pružaju i sarađuju sa različitim partnerima, vodeći računa o sopstvenim interesima – kaže on.

Simonović dodaje da Strategija bezbednosti grada Niša nije u suprotnosti sa Regionalnim humanitarnim centrom koji formiraju Srbija i Rusija, niti predviđa paralelne organe za reagovanje u vanrednim situacijama. Prema njegovim rečima, regionalni humanitarni centar je „uklopljen“ u gradsku Strategiju bezbednosti, odnosno njen izuzetno važan deo pod nazivom „Bezbednost u vanrednim suituacijama“. Njegovo formiranje je „predviđeno“ u tom delu Strategije.

U gradu kažu da i sve ostale institucije, službe i jedinice, koje su predviđene gradskom Strategijom bezbednosti, neće biti „duplirane“ ili „nepotrebno gomilane“. Po Strategiji, Niš će imati štabove za vanredne situacije, mobilne ekotoksikološke jedinice, civilnu zaštitu, situacioni centar i višenamenski poligon za obuku. Imaće i „helikoptersku jedinicu za hitan odgovor na udese“ i „poligon za uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava“.

Nezavisno od niške Strategije bezbednosti, o sličnim „štabovima“, „jedinicima“ i „poligonima“, ali u okviru Regionalnog humanitarnog centra, usputno su govorili i ministri Dačić i Šojgu. U vreme i nakon potpisivanja Dinamičkog plana o realizaciji centra, 21. oktobra prošle godine, oni su nekim nepreciznim najavama izazvali i prilično ozbiljne nedoumice. Dačić je, recimo, u nadležnost centra ubrojao i „uklanjanje posledica terorističkih akcija“, ne potrudivši se da precizira šta to konkretno znači. Stoga je, valjda, donekle razumljiva i duhovitost, koja se čula ovih dana, da se „Balkan bori protiv terorizma efikasnim sipanjem vode po teroristima“.

Šojgu je, pak, uvećao nedoumice izjavom da bi ovaj centar „trebalo da sadrži i zajednički antiminski centar“, pošto je sa srpskim kolegom „dogovorio“ da ruski demineri do 2012. godine uklanjaju bombe iz NATO bombardovanja Srbije, posebno na trasi gasovoda Južni tok. I da centar u Nišu „neće biti centar uske usmerenosti“, ne pojašnjavajući šta to znači.

Prednosti i „prednosti“

Prema dosadašnjim objašnjenjima, Niš je izabran za sedište regionalnog humanitarnog centra, koji bi trebalo da bude završen do 2012. godine, zbog svog geostrateškog položaja i saobraćajnih i infrastrkturnih prednosti. U njegovu prednost ubraja se i aerodrom, koji ima „odličan geografski položaj“ i „idealne meteorloške uslove tokom cele godine“. Pista može da primi i velike avione, što se i dogodilo jula 2007, kada je na aerodrom sleteo upravo ruski „iljušin 76“, kako bi gasio požar na Staroj planini u Srbiji.

Teksaški Stratfor takođe pominje da Niš „ima veliki aerodrom“, ali navodi i njegove „drugačije“ prednosti. Agencija u analizi pominje da je ovaj grad „dugo bio vojni centar, prvo u Jugoslaviji, a potom u južnoj Srbiji“ i da je sedište „baze srpske 63. padobranske jedinice, koja je vrlo moguće najefikasnija borbena snaga Beograda (ako ne i regiona)“.

Avion sa „prošlošću“

Avioni „iljušin 76“, koji će, uz helikoptere, biti stacionirani na niškom aerodromu koriste se u ruskom naoružanju od 1976. godine. Do sada je urađeno nekoliko modifikacija ovog transportnog aviona, tako da on može nositi kanadere sa 40 tona vode, ali biti i neka vrsta borbene letelice, zbog čega su ga pojedini stručnjaci nazvali „ruskim avaksom“. Prema nekim tvrdnjama upravo je „iljušin 76“, koji je 1995. godine sleteo na niški aerodrom, trebalo da doveze „ručne raketne lansere i protivzračne rakete“ za potrebe vojske bosanskih Srba. Pozivajući se na ratne beleške haškog optuženika Ratka Mladića, isti izvori tvrde da se to nije dogodilo samo zbog toga što su „oni koji rade u Moskvi lijenčine“.