Hermeneutička arheologija

 Argumentujući stanovište po kome mitovi nisu na marginama Platonovog mišljenja, nego su povezani sa najznačajnijim problemima Platonove filozofije, Irina Deretić naglašava i obrazlaže značaj filozofske mitologije. Autorka između starog i novog nalazi dobru ravnotežu, a njena, kako je naziva, hermeneutička arheologija, ne obraća se samo stručnoj javnosti zainteresovanoj za hermeneutičke probleme Platonovog učenja, nego i svim ljubiteljima filozofske misli.

Platonova filozofska mitologija naslanja se na prethodne studije Irine Deretić – Kako imenovati biće (2001), Logos, Platon, Aristotel (2009) i Iz Platonove filozofije (2010). U Platonovoj filozofskoj mitologiji autorka osvetljava različite slojeve u bogatom i višedimenzionalnom odnosu mitosa i logosa, a seže znatno dalje od svojih prethodnih studija. Irina Deretić ispituje problem konstituisanja filozofske mitologije kao specifične filozofske razložnosti. Platon je prvi eksplicitno tematizovao suprotstavljenost mita i logosa, zatim je upotrebio mit kao pomoćno sredstvo kad filozofski logos nije u stanju da odgovori na postavljena pitanja. To su najzanimljivija mesta u njegovim dijalozima, jer tada znameniti Atinjanin povezuje svoje pisano i „nenapisano učenje“. Mitološki način izlaganja pokazuje naročitu snagu gde se racionalnost sudara sa svojim granicama, gde argument posustaje, a misao nastoji da prekorači granice i da se iskaže na prenesen, posredan i simbolički način. Mit nije odvojen neprobojnim bedemom od logosa Platonove filozofije. Autorka naglašava i farmakološku funkciju mita: mitovi nas leče od zabora i neznanja.

Završnica ove zanimljive studije posvećen je priči o pećini kao i snopu pitanja, koje će ta alegorija, kako se čini, zauvek postavljati. Može izgledati paradoksalno to što Platonov najpoznatiji mit u stvari, strogo govoreći, i nije mit, nego alegorija. Međutim, autorka nalazi u ovoj alegoriji najbitnija obeležja Platonove filozofske mitologije. Irina Deretić naglašava činjenicu da taj deo teksta iz dijaloga Država Sokrat naziva slikom u smislu slikovitog govora, odnosno takvog govora kojim se indirektno, posredstvom simbola i metafora, saopštava određeni sadržaj. Filozofski mit o pećini arhetip je prosvetiteljske mitologije. U mitu o pećini, kao i u svakom drugom prosvetiteljskom mitu, prisutna je vera da će čovek, zato što je racionalno biće, koje ume da ovlada sobom i svojim predrasudama, uspeti da nadvisi i samoga sebe tako što će, bez obzira na teškoće i gotovo nesavladive prepreke, ovladati najvišom naukom, a ličnost, koja spozna Dobro, doživeće potpuni preobražaj. Neverovatno je koliko ovako protumačena epizoda mita o pećini, piše Irina Deretić, odgovara recentnim, vrlo čestim medijskim manipulacijama, koje se i danas, kao i u Platonovo vreme, koriste za stvaranje različitih iskrivljenih i lažnih slika. One imaju za cilj da nam prikažu stvari upravo onakvima kakve one nisu, te da posredstvom njih nama manje ili više suptilno manipulišu a da toga nismo ni svesni: „Kao da je Platon imao pred sobom naše globalizovano i digitalizovano društvo, u kojem većina misli da sve zna, premda o tome ima samo iskrivljenu, nepotpunu i pristrasno prikazanu sliku – onda kada je opisivao odnos između zaglupljenih i neslobodnih pojedinaca i onih koji njima vladaju stvarajući im lažna i iskrivljena verovanja. Sve je u pećini lažno, artificijelno i namešteno. Ona liči na neku pozorišnu predstavu, u kojoj su već unapred podeljene uloge, gde svi glume nečiju tuđu ulogu“. Filozofska mitologija je, prema Irini Deretić, u funkciji kritike svih pristrasnosti, lažnih verovanja, kao i naše spremnosti da sudimo na osnovu predrasuda. Međutim, ističe autorka, ni put sticanja znanja, i to pre svega naučnih znanja, nije lak, nego je dug, neizvestan i bez garancija.

Premda su studije Irine Deretić plod skrupuloznog, analitičkog čitanja i problematizovanog, hermeneutičkog pristupa, autorka vlada književnim stilom i negovanim, umetničkim izrazom. Na kraju, treba pohvaliti i vizuelni identitet Platonove filozofske mitologije. Knjigu je znalački ilustrovala Barbara Vasić, učinivši doksatičke slike Platonovih mitova živim i očaravajućim.