Rođendanica za Nikolu Teslu

Svizi je, naime, kontaktirao veliki broj ljudi i pozvao ih da slavnom naučniku čestitaju rođendan pa su se tako u ovoj rođendanici našle najlepše želje koje su slavljeniku uputili Albert Ajnštajn, Milutin Milanković, Uroš Predić i još sedamdeset naučnika, inženjera, oficira, umetnika iz celog sveta među kojima čak pet nobelovaca. Zanimljivo je međutim da je nekolicina pozvanih odbila da se priključi proslavi, a među njima se izdvaja Mihajlo Pupin i Oskar, jedan od najčuvenijih njujorških konobara, kaže ekskluzivno za Danas Milica Kesler, kustoskinja Muzeja Nikola Tesla, koja je priredila knjigu posvećenu 75. rođendanu čuvenog naučnika. Ona skreće pažnju da se ovaj životni jubilej u Americi i uopšte u zapadnom svetu posebno proslavlja kao neka vrsta zlatne svadbe te zbog toga i ne čudi što je Svizi poželeo da za 75. rođendan svom prijatelju napravi nešto nesvakidašnje.

– Verovatno je Svizijev naum bio da za 75. rođendan svog poštovanog prijatelja načini spomenar koji sadrži 75 čestitki, po jednu za svaku godinu života. Nažalost, nekoliko čestitki je zakasnilo, a nekoliko ljudi koji su bili pozvani je odbilo da se priključi proslavi. Mihajlo Pupin u svom pismu Sviziju otvoreno govori o svom dugogodišnjem rivalstvu sa Teslom – kaže Milica Kesler i dodaje da se taj tekst nalazi u knjizi ali i lepe želje i biografije svih onih koji su Tesli čestitali rođendan. Prema rečima sagovornice Danasa, jedan od retkih koji se takođe nije priključio proslavi je bio Oskar, čuveni šef sale restorana Delmonako hotela Valdorf u NJujorku, koji je istakao da iz principa nikada ne govori o svojim živim gostima, ali je ipak na kraju pisma Sviziju napomenuo da je Tesla „uvek bio veoma uglađen, džentlmen u svakom pogledu“, koji je poznavao i cenio dobru hranu.

– Tako ova zbirka sadrži samo 73 čestitke, no i tako nepotpuna ona sigurno predstavlja jedno od najvećih neoficijelnih priznanja koja je je jedan čovek mogao dobiti – konstatuje Milica Kesler.

Ona priča da je Kenet Svizi, glavni krivac za nastanak rođendanice, još kao petnaestogodišnjak pisao Tesli i da je zapravo tako počelo njihovo prijateljstvo.

– Svizi je još kao dečak postao radio amater i svoj prvi radio-aparat napravio sa svega trinaest godina tokom Prvog svetskog rata. Dve godine kasnije obratio se slavnom pronalazaču pismom u kojem ga moli za pomoć oko Teslinog kalema, koji mu je, kako je objasnio, potreban za eksperimente koje želi da pokaže u radio-klubu. Ubrzo je Svizi postao novinar a potom i urednik brojnih publikacija iz oblasti nauke i veoma često piše o Tesli i prati njegov rad – objašnjava Keslerova. Ona ističe da o tome koliko su bili bliski govori i to što Svizi pripada nevelikom broju ljudi koji je zajedno sa Savom Kosanovićem u trenutku Tesline smrti ušao u njegovu hotelsku sobu.

– Prema svedočenju Šarlote Mužar, lične sekretarica Kosanovića, u Teslinom sefu je tada pronađena rođendanica i iz toga bi se moglo zaključiti da je slavni naučnik smatrao da je ona nešto veoma dragoceno. Sava Kosanović je tada knjigu čestitki dao Kenetu Sviziju kao uspomenu na Teslu i ona je bila kod njega sve do 1957. Kad je, te godine, urna sa Teslinim pepelom doneta u Beograd, na maloj svečanosti u Muzeju ova knjiga je vraćena, a zanimljivo je što je sa njom dospeo i deo arhive s kopijama pisama onih ljudi koji iz nekih razloga nisu hteli da se priključe proslavi Teslinog rođendana – kaže sagovornica Danasa.

Zahvaljujući ovoj obimnoj dokumentaciji knjiga pod naslovom Čestitka Nikoli Tesli za njegov 75. rođendan, koju je nedavno objavio Muzej Nikola Tesla, i čija promocija tek treba da usledi, predstavlja svojevrstan kuriozitet, između ostalog, i zato što ovakvom vrstom priznanja verovatno ne može da se podiči nijedan naučnik.

– Ako je ovoliko priznanje dobijeno od toliko velikog broja ljudi iz raznih krajeva sveta, koji su svaki ponaosob bili predstavnici svetske naučne ili industrijske elite, onda je to priznanje mnogo vrednije od svih drugih odličja – zaključuje Milica Kesler.

Pupinovo odbijanje

U pismu u kojem je Pupin odbio poziv Svizija da Tesli čestita 75. rođendan, između ostalog, stoji: „Nisam video g. Teslu već gotovo dvadeset godina. Početkom Svetskog rata razlika u mišljenju dovela je do razdora između mene i njega. Ni on ni ja nismo od tada imali priliku da izgladimo taj razdor. U 1915. ponudio sam preko zajedničkog prijatelja da oprostim i zaboravim, ali na neki način moja ponuda nije bila prihvaćena. Žao mi je ali pod tim okolnostima ne bih mogao g. Tesli poslati pismo sa pozdravom ili čestitkom za njegov sedamdeset peti rođendan. Vrlo iskreno vaš Mihajlo Pupin“.

Magnetna indukcija

Posle Tesline smrti, Kenet Svizi je organizovao proslavu stogodišnjice Teslinog rođenja 1956. Na njegovu inicijativu štampana je poštanska marka sa Teslinim likom. Zahvaljujući njegovom angažovanju mnoge elektrotehničke škole i brodovi nosili su Teslino ime. Osnovao je Tesla Society, udruženje koje je imalo zadatak da čuva uspomenu na velikana čija su dela promenila svet. Jedan od najvećih doprinosa veličanju Tesle bio je taj što je bio aktivni učesnik u inicijativi da se u Međunarodnom sistemu mera po Tesli nazove jedinica magnetne indukcije.

 

Savremenici’]

Među odabranim savremenicima koje je Svizi kontaktirao da Tesli čestitaju rođendan i koji su sa radošću prihvatili ovu ideju bili su engleski fizičari ser Vilijam Henri Breg i ser Eduard Viktor Epton, američki fizičari Robert Miliken i Artur Holi Kempton, zatim niz briljantnih francuskih, nemačkih, engleskih, švedskih, australijskih, ruskih, američkih i srpskih profesora, inženjera, industrijalaca, političara, umetnika i vojnika. Tu su pored ostalih i ser Oliver Lodž, Pol Žane, Čarls F. Skot, Luj Ostin, Graf fon Arko, Edvard da Kosta Andrade, Li de Forest, Marius Latur, Valdemar Pulsen, Gano Dun, Herman Vestinghaus i mnogi drugi.

 

Beograđani’]

U spomenaru se pojavljuje i šest značajnih predstavnika iz Beograda. To su profesori Beogradskog univerziteta Milutin Milanković, Ivan Đaja i Dragomir Jovanović, kao i slikar Uroš Predić, pripovedač Nikola T. Petrović i Slavko Bokšan, inženjer i osnivač Instituta Nikole Tesle u Beogradu.