Imaginarna moć iluzija

Poreklo, spektar, trajanje, obnavljanje i iščezavanje iluzija nije jednostavno razumeti i objasniti jer se uticaji objektivnih činjenica i subjektivnih impresija međusobno prožimaju, podržavaju i osporavaju. Otuda se i njihove implikacije aposteriorno razotkrivaju i evaluiraju.

Pođimo od čovekove ambivalentne prirode, njegovih vrednosti orijentacija i emotivne sazdanosti, njegove neretko krhke saosećajnosti i nesputane bezosećajnosti, prikrivene lukavosti, zastrašujuće surovosti i „animalne“ svireposti. Ima naravno i onih drugog kova, punih vrlina, nekalkulisanih odvažnosti, požrtvovanosti i darežljivosti. Te dihotomne kontrasnosti ljudske prirode nisu uspele, a verovatno neće uspeti da razreše niti religijske panacee niti proklamovani državni imperijumi, putem svojih legitimnih ovlasti. Pre bi se moglo zaključiti da su sile inercija i stožeri zla neuporedivo otporniji, jači i moćniji. Nisu li dovoljno indikativne erupcije nasilja, gotovo na svim meridijanima gde medijski opservatori beleže dnevne ispade razornosti, hazardnosti, brutalnosti i bestijalnosti „anđela garavih lica“ ili i nedela „demona belih lica“ koji su opustošili nedužne i nemoćne. Ovde se mogu po svojim implikacijama pridodati još opasniji ispadi „lokalnih ratova“ koji se u očiglednom kontinuitetu pale i gase, kojima se čak prekrajaju granice suverenih država. Gotovo svakodnevno se događaju oružani sukobi i represalije agresivnih nacionalnih, etničkih, verskih frakcija, sa enormnim ljudskim žrtvama, neretko upravo onih najranjivijih, kao i materijalnim razaranjima i pustošenjima, sa prioritetnim ciljem osvajanja vlasti, njenu ideološku i idejnu reorijentaciju i preraspodelu.

Ili, iluzije o jednakosti, bratstvu i slobodi, sloganima velikih revolucija. Ili, pristrasne obmane o iskonskim podvojenostima miroljubivih i ratoljubivih nacija i etniciteta. Ili, o utemeljenosti etičke (ne)spornosti građanskih, boljševičkih i islamskih revolucija i (ne)kontroverznosti kontrarevolucija, njihovim žrtvama i njihovim dželatima. Šta reći o velikim iluzijama efikasnog i efektivnog sputavanja realnih nejednakosti u pristupu obrazovanju, zdravstvenoj nezi, kulturnim sadržajima, zdravoj okolini, rodnoj ravnopravnosti, upošljavanju i mirovinskim pravima. Mogu li se uspešnije lečiti pa eventualno i izlečiti sociopatološke izvitoperenosti mentalno oštećenih, divljih ljudi, sa nastranim ponašanjima, posebno u višestruko posrnulim društvima. Da li je i nadalje tačna sintagmička medijska receptura da nije vest da je pas ujeo čoveka, već da je čovek ujeo psa.

Gde su i u čemu su izvori, koreni i opstajanju moći i premoći iluzija, lakih a često dugotrajnih obmana, lažnih mesijanstava, sumnjivih izbaviteljstava, omiljenosti vlastoljubivih opsenara i popularnosti srebroljubivih malograđana i malograđanki, fakina i fakinki. Svakako, pretežnije u zatvorenim, ekonomski nerazvijenim, politički destruiranim i kulturološki skrajnutim društvima, u kojima je na delu enormna ekonomska diferencijacija, uz sledstveno prateće međusobne animozitete. Velika je iluzija da se pristojno građansko društvo može (re)atablirati bez stabilnog srednjeg sloja, bez samosvesnog građanina, u svim njegovim socijalnim emancipacijama i emanacijama. Konačno bez promene socijalne klime u kojoj se dobro ne nagrađuje prikladno, a zlo neadekvatno kažnjava.

Najpouzdaniji razgrađivači pomenutih multidimenzionalnih neproduktivnih iluzornosti mogu biti samo državnici i eksperti sa prečišćenim razvojnim vizijama, koji ne flertuju sa amorfnim glasačkim sledbeništvom, koje ih u pravilu uzvratno zarobljava i odvlači na teren kratkoročnog političkog (samo)preživljavanja. Takvih iluzija uspešnije se oslobađaju ljudi iz sveta biznisa, a ispravnije ga razumeju ljudi iz civilnog sektora. I jedni i drugi bi, iz sopstvenih razloga i opštijih interesa, mogli biti pouzdano, dugoročni „saveznici“ onih političkih ljudi koji dalje u dublje gledaju u budućnost svog naroda i države, oslobođeni nataloženih, preživelih i umišljenih iluzija. Konačno, trezvenije gledaju, nema zdravih iluzija u bolesnom društvu, niti zdravog društva sa bolesnim iluzijama.