Mogući korak napred u rešavanju spora Beograda i Zagreba

Nesuglasice Srbije i Hrvatske imaju zbog srpskog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, odnosno stalnih najava iz Hrvatske da će blokirati proces pregovora Srbije i EU u poglavlju 23 ukoliko Srbija ne promeni ovaj zakon i odrekne se svoje univerzalne jurisdikcije nad procesuiranjem ratnih zločina na teritoriji SFRJ. Iz Srbije sve vreme na poruke iz Zagreba odgovaraju da taj zakon neće biti menjan.

U novousvojenoj Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina za period 2016-2020. piše da će „Ministarstvo pravde inicirati održavanje regionalne konferencije radi postizanja međudržavnog sporazuma (potpisan i potvrđen međunarodni ugovor) sa Republikom Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom o sledećim otvorenim pitanjima: utvrđivanje regionalnih pravila o podeli nadležnosti za postupanje u predmetima ratnih zločina; unapređenje regionalne saradnje u pogled postupanja po zamolnicama u predmetima ratnih zločina; uspostavljanje olakšanog postupka za pribavljanje dokaza na teritoriji druge države od strane odbrane u predmetima ratnih zločina i jedinstveno postupanje država regiona u pogledu rešavanja sudbine nestalih lica. Rok za taj zadatak koji je Srbija sama sebi postavila u Strategiji, čije je ispunjavanje deo Akcionog plana Srbije za poglavlje 23, jeste prvi kvartal 2017. U tom cilju Ministarstvo pravde ima obavezu da osnuje radnu grupu koja će tematski i normativno pripremiti predloge za Regionalnu konferenciju. Rok za to je drugi kvartal ove godine, odnosno početak septembra.

U Ministarstvu pravde nam je na pitanje da li napravljena radna grupa i da li bi potpisivanje međudržavnog sporazuma sa Hrvatskom bili otklonjeni problemi oko za Zagreb spornog zakona, rečeno da će Ministarstvo „sve obaveze koje je preuzelo u okviru Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, kao i u okviru Akcionog plana za poglavlje 23 sprovoditi u skladu sa rokovima predviđenim ovim strateškim dokumentima“. „Organizacija pomenute konferencije je složen posao, pa bi bilo neodgovorno prejudicirati koje će se sve teme naći na dnevnom redu, a kamoli kakvi će biti zaključci Konferencije i na koji će se način ti zaključci dalje sprovoditi“, rečeno je Danasu. Kako se dodaje, „unapređenje dobrosusedskih odnosa kao opredeljenje Srbije nikada nije dovedeno u pitanje, pa će u istom duhu, i Ministarstvo pravde raditi na ispunjenju obaveze u okviru svoje nadležnosti, uz čvrsto uverenje da će na isti način postupati i nadležni organi država u okruženju“.

Iako se o rešavanju nesuglasica Beograda i Zagreba oko Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine razgovara više godina, ovo pitanje aktuelizovano je pred otvaranje pregovaračkog poglavlja 23 Srbije i EU, za šta je Hrvatska u poslednjem trenutku dala saglasnost. EU ovo pitanje smatra bilateralnim, što znači da Zagreb i Beograd treba sami da ga reše.
Uprkos saglasnosti Hrvatske za otvaranje poglavlja, iz Zagreba stalno stižu podsećanja da Srbiji nema napretka ukoliko ne promeni zakon. Ovakav stav Hrvatske zvaničnici u Beogradu i u zvaničnim i nezvaničnim izjavama karakterišu kao deo izborne kampanje koja se u Hrvatskoj zahuktava.

Pojedini sagovornici Danasa koji se bave ovim pitanjima i koji su želeli da ostanu anonimni veruju da bi posle eventualne promene vlade u Hrvatskoj došlo do napretka u razgovorima oko ovog pitanja, pa i postizanja međudržavnog sporazuma, čija bi primena, kako kažu, opet zavisila od političke volje.
Podsetimo, bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović je početkom 2012. inicirao sastanak predstavnika Srbije, BiH i Hrvatske na temu sklapanja međudržavnog sporazuma kojim bi se poboljšalo procesuiranje ratnih zločina a čija bi jedna od osnovnih odredbi bila da se optuženima za ratne zločine sudi u njihovoj matičnoj državi. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić podržao je Josipovićevu ideju, međutim, do sporazuma nije došlo.

Sporazumi sa Hrvatskom
U dokumentu Ministarstva pravde iz 2012. kojim se popisuju ugovori, sporazumi i memorandumi sa zemljama bivše SFR navodi se da je 2005. potpisan Memorandum o saglasnosti u ostvarivanju i unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika teškog kriminala između Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za ratne zločine sa Državnim odvjetništvom Republike Hrvatske kao i da je 2006. potpisan Sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti zaključen između Tužilaštva za ratne zločine i Državnog odvjetništva Republike Hrvatske. Na osnovu ovog sporazuma razmenjeno je 175 informacija u predmetima ratnih zločina.