Tanja Miščević: Evropska komisija se ne bavi Savamalom

 Sad već možemo da uočimo rezultate i to je poenta. Na primer, jedna od osnovnih zamerki u reformi pravosuđa jesu zaostali predmeti. Tri miliona zaostalih predmeta je bilo kada je napravljena analiza. Preraspodelom predmeta, uvođenjem onim što se naziva vansudska nagodba taj broj je smanjen. To je urađeno u kontekstu poglavlja 23 čak i pre otvaranja. To nije dovoljno, ali takvi koraci nas vode napred. Ako uspete da samo jednom merom svedete nešto na značajno manji nivo, vi ste uradili dobar posao – kaže u razgovoru za Danas Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji odgovarajući na pitanje kada će građani osetiti konkretni boljitak u oblastima kojima se bave poglavlja 23 i 24.

*Šta je sledeće što građani mogu da očekuju osim smanjenja broja zaostalih predmeta?

– Zavisi od oblasti. Onih 50 prelaznih merila koja imamo za poglavlje 23 su izvučene mere iz našeg Akcionog plana za naredne faze. Proces je postavljen logički u skladu sa stanjem koje je zatečeno i sa onim što treba postići. Mere koje treba ostvariti su postavljene u periodu na po šest meseci. Prva mera koja nas čeka u borbi protiv korupcije jeste izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je po prvi put urađen tako što su na njemu radili i Agencija i Savet za borbu protiv korupcije i civilno društvo kako bi se ojačala preventivna i ostale funkcije Agencije. To prati jačanje mera u oblastima koje su posebno definisane, znači mere koje se odnose na zdravstvo, školstvo, policiju i oblasti gde građani imaju percepciju korupcije i gde postoji objektivna opasnost.

*Koji je rok za usvajanje izmena Zakona o Agenciji?

– Trebao je da bude usvojen do prve polovine 2016. ali pošto je zakon u pitanju čekamo vladu.

*Znači već se kasni u nekim oblastima.

– Naravno da se kasni s obzirom na to da smo imali izborni ciklus. Akcioni plan je poslat Briselu pre raspisivanja izbora. Ali smo napravili reviziju u smislu pomeranja mera posebno u zakonodavnim aktivnostima. Izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23 i 24 pokazuje da je ispunjenost 80 ili 90 odsto. To su realne cifre za šest meseci aktivnosti u Akcionom planu. Manjkavosti su zakoni koji nisu usvojeni. Sve ostalo je urađeno.

*Koliko odugovlačenje sa formiranjem vlade utiče na kašnjenje u reformama?

– Samo u smislu usvajanja zakona.

*Ukoliko bude kašnjenja i posle formiranja vlade na koji način EK reaguje?

– Mehanizam praćenja ide tako što se ocena sprovođenja akcionih planova daje svakih šest meseci. Vrednost tih mehanizama je što daju rano upozorenje. Kada se vidi da se sa nekom merom kasni, onda se sistem upozorava. Akcenat je na nama, ne na Evropskoj komisiji. Ona će svoju ocenu sprovođenja dati u januaru, šest meseci posle otvaranja poglavlja. To je nama onda kasno i zato smo ustanovili ovaj mehanizam.

*Deo opozicije smatra da posle otvaranja poglavlja 23 i 24 više nećemo imati slučajeve poput Savamale, nepostojanja odgovornosti za pad helikoptera, potkupljivanja i sklapanja tajnih ugovora. Da li je to tačno? Hoće li EK insistirati na tim slučajevima ili ne?

– EK ne ulazi u pojedinačne slučajeve. Poenta je izgradnja institucija i sistema stabilne demokratske države što podrazumeva i jačanje uloge državnih institucija i kontrolne uloge nezavisnih tela i civilnog društva. Da nam se ne bi dešavalo da se to ne radi uveli smo mehanizam za upozoravanje.

*Kako ćemo se upozoriti na to da policija ne dođe na poziv građana kao što je bio slučaj u Savamali?

– Uporno idete na pojedinačne slučajeve. Prosto je nemoguće baviti se pojedinačnim slučajevima. Tu su reforma policije, novi zakon o policiji, načini postupanja u različitim slučajevima. Ako tu primećujemo problem, onda imamo problem sa poglavljem 24. Ako me pitate šta ako se ne ispunjavaju te mere, postoji jasno pravilo. Ako dođe do zastoja u izvršavanju akcionih planova za ta poglavlja, to se odražava na čitav pregovarački proces koji se mora zaustaviti dok se mere ne ispune. Tek smo otvorili poglavlja. Ogroman broj mera je pred nama.

*Da li je realno da sav posao obavimo do kraja 2018. godine?

– I dalje mislim da je realno, ne zato što je to moja ocena već ocena EU. Kada smo ulazili u proces pregovora oni su rekli od tri do pet godina će Srbija biti spremna da preuzme obaveze iz članstva. Sve predviđene mere, osim mera koje se odnose na šengenski sistem u koji se kasnije ulazi, izračunate su do kraja 2018.

*To onda znači da će sva otvorena politička pitanja koja godinama nisu rešavana biti rešena za dve i po godine.

– Proces rešavanja otvorenih političkih pitanja je širi od procesa pregovora sa EU. Pitanje za koje znamo da je u fokusu kao otvoreno političko pitanje je broj poslanika u parlamentu, ali to nije pitanje za pregovore sa EU. Ono što jesu pitanja zbog kojih ćemo morati da se pozabavimo prilikom promene Ustava su nezavisnost pravosuđa, jačanje nezavisnih tela i institucija i preciziranje odredaba vezanih za zaštitu prava unutar Ustava. Sve ostalo je stvar političkog dogovora političkih aktera u Srbiji.

*Ipak, ima otvorenih političkih pitanja unutar procesa pregovora. Tu je članstvo u STO i dozvola prometa GMO ili pak uvođenje sankcija Rusiji. Na ta pitanja treba da odgovorimo do 2018.

– Kada je reč o sankcijama Rusiji govori se o momentu ulaska u članstvo ili do momenta kada sankcije Rusiji postoje. Mnogo je interesantnije pitanje ulaska u STO. Tu je reč o pitanju izmena zakonodavnog okvira u smislu usklađivanja sa standardima EU i omogućavanju jače kontrole GMO. Svaki put kada se pomene zakon o GMO imate ozbiljnu kampanju protiv svih nas koji taj zakon spominjemo ne računajući da imamo ozbiljan problem nekontrolisanog ulaska GMO hrane i lekova i niko nema osnovu da prekontroliše šta mi to koristimo.

*Još jedno od otvorenih političkih pitanja je normalizacija odnosa sa Kosovom.

– Očekujemo izveštaj o sprovođenju prelaznih merila. Kada će to biti zavisi od Evropske spoljnopolitičke službe. Ako bude prihvatljiv za države i ako one kažu da smo postigli dovoljan napredak u dijalogu sa Prištinom onda se otvara mogućnost otvaranja novih poglavlja u pregovorima.

*Mandatar je rekao da Srbija nije ispunila svoj deo obaveza.

– Dijalog sa Prištinom nije deo pregovaračkog procesa. Imamo člana tima koji nas obaveštava o tome. Dijalog se odvija paralelno i naravno da znamo šta se dešava ali je poenta da i uprkos tome što je premijer rekao, akcenat je, koliko čujemo od država članica, na Zajednici srpskih opština i vrlo mnogo stvari upravo zavisi od toga.

*Iskustvo je pokazalo da na tempo pregovora utiču i nerešeni bilateralni problemi. Kako onda možemo očekivati da sve rešimo do 2018. godine?

– Apsolutno ste u pravu da utiču. Ali niste dobro razumeli. Do kraja 2018. Srbija će biti spremna da preuzme obaveze iz članstva koje podrazumevaju ispunjavanje političkih, ekonomskih i standarda u 35 poglavlja. Da li to podrazumeva rešavanje svih, bilo kojih problema koje Srbija ima sa bilo kim to nikad niko nije rekao. Vi govorite o prijemu u članstvo. Svaka država članica mora da da saglasnost za to. I svesni smo da bilateralna pitanja i te kako mogu da utiču. To bi onda značilo – neću ni da razmišljam o poslu. Logika nam je drugačija. Dajte da mi radimo i vidimo šta ćemo raditi sa, na primer, pitanjem unapređenja transfuzije krvi i obezbedimo IPA sredstva za to. A da li postoje bilateralni problemi, time se neće baviti Pregovarački tim. Pregovarački tim nije taj koji rešava bilateralne probleme. Pitanjem procesuiranja ratnih zločina se ne bavimo mi, to je posao za Ministarstvo pravde ili Tužilaštvo za ratne zločine, ili rešavanje pitanja granica na Dunavu između Hrvatske i Srbije, time treba da se bavi Ministarstvo spoljnih poslova. I oni to rade. Svako mora da radi svoje deo posla, Pregovarački tim samo dobija rezultate njihovog rada.

Još bez izveštaja o skriningu za poglavlje 31

*Izveštaj sa skrininga o poglavlju 31 koje se bavi zajedničkom spoljnom politikom još nije stigao, odnosno još nisu sve zemlje dale saglasnost na njega. Da li ste pitali u čemu je problem, da li sankcije Rusiji i vojne vežbe sa njom?

– Problem je sa tim izlaziti u javnost jer su to razgovori država članica, ali veliki broj država je saglasan sa izveštajem. Ne mogu reći ni broj onih koje su podržale. Poenta je da postoje države koje i unutar spoljne politike EU imaju različit stav prema Ruskoj Federaciji. Mogli ste videti da će Belgija početi da vodi svoju unutrašnju raspravu o pitanju sankcija Rusiji. Naše je da znamo šta nam je činiti. Posle globalne strategije bezbednosti EU koja je predstavljena pre dve nedelje naši timovi koji se bave poglavljem 31 su seli i napravili podelu posla oko toga šta je potrebno izmeniti u našim strateškim dokumentima kako bi se dosegli izazovi kojima se bavi ta strategija.