Pitanje Kosova može biti razlog za izbore

To se može zaključiti i na osnovu ranijih obrazloženja koje je Vlada predavala predsedniku države na osnovu kojeg je on raspisivao vanredne izbore.

U februaru ili martu naredne godine se očekuje i završetak unutrašnjeg dijaloga o Kosovu pa se može pretpostaviti da će zaključak unutrašnjeg dijaloga, odnosno sprovođenje dogovorenog, biti osnov da se od građana traži nov i pun legitimitet kako bi se krenulo u taj posao. Vučić je naveo i da će on posle završetka unutrašnjeg dijaloga izložiti i svoj predlog o Kosovu. On je na TV Pink naveo i još dva razloga koji bi mogli da budu opravdanje za ponovni izlazak na glasanje, a koji dolaze iz vladajuće SNS. To su da bi se svi sledeći važni izbori, kako je rekao, za parlament, Beograd i predsednika države, tada održali istovremeno 2023. Nova vlada bi imala četiri godine za reforme i pripremanje zemlje za pristupanje EU – podsetimo predsednik EK Žan Klod Junker označio je mogući rok ulaska Srbije i Crne Gore u Uniju na 2025. godinu. Od završetka pregovora uvek prođe određeni period do formalnog ulaska u EU.

Prema Zakonu o vladi, njoj prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja premijeru ili njegovom ostavkom. U prethodna dva slučaja raspisivanja vanrednih izbora 2014. i 2016. traženje legitimiteta i najšire podrške građana bili su osnov zbog kojeg je vlada praktično davala ostavku, odnosno tražila od predsednika da raspusti parlament.

Krajem januara 2014. tadašnji premijer i potpredsednik Vlade Ivica Dačić i Aleksandar Vučić predali su tadašnjem predsedniku države Tomislavu Nikoliću obrazložen predlog Vlade za raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih izbora. U obrazloženju je pisalo da je Vlada ostvarila značajne rezultate, ali da dalje ostvarivanje započetih ciljeva i reformi nalaže preduzimanje mera koje, po oceni predstavnika više parlamentarnih grupa, „iziskuju najširu političku podršku građana“. „Sa ciljem stvaranja uslova za izjašnjavanje građana o budućem pravcu državne politike i ostvarivanja što šire društvene podrške za ubrzane reforme i modernizaciju društva predlažemo da se Narodna skupština raspusti, održe novi izbori za narodne poslanike i saglasno volji naroda izabere nova Vlada“, pisalo je u obrazloženju.

I 2016. je Vučić, koji je bio premijer, na osnovu člana 109 stav 1 Ustava Srbije, uputio predlog predsedniku Nikoliću da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike. U obrazloženju predloga, između ostalog, navedeno je da je „za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe i da omoguće našoj državi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda“.

Analitičari o izbornoj „igri datuma“

Prethodnih mesec dana pojavile su se brojne spekulacije o datumu beogradskih izbora, datumu referenduma o promeni Ustava, a sada i o novim parlamentarnim izborima. Prema jednoj varijanti, beogradski izbori još uvek se mogu održati krajem decembra, ukoliko ne budu raspisani nijedni drugi, dok bi se ustavni referendum odigrao u martu. Važan deo referendumske kampanje za promenu Ustava bilo bi i obeležavanje 15. godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića i otkrivanje spomenika u njegovu čast, i moguće je i da se tada (a ne u decembru) istovremeno održe i beogradski izbori. U drugoj varijanti, testira se rejting na izborima u decembru u pet opština u Srbiji (već zakazani), a u februaru ili martu, zajedno sa onima u Beogradu, raspisuju se i izbori za parlament. Ustavni referendum se odlaže.

Politikolog Boban Stojanović parlamentarne izbore očekuje u februaru ili martu naredne godine. On smatra da je razlog za parlamentarne izbore njihovo spajanje sa beogradskim. „U toku je igra datumima. Setimo se priče za 10. decembar kao termin za održavanje gradskih izbora. Ne vidim poentu parlamentarnih bez beogradskih izbora, a ne postoji zakonska šansa da se oni održe u toku ove godine“, kaže Stojanović za Danas. On smatra da vanredni lokalni izbori u pet opština u Srbiji 24. decembra ne mogu biti nikakav test pred izbore za parlament ili Beograd jer je potpuno drugačija struktura biračkog tela, već da oni više služe za medijsko „napumpavanje“ snage SNS.

 Vladimir Pejić, generalni direktor agencije Faktor plus, kaže da je toliko kombinatorike i datuma spominjano za izbore, a da je i dalje svima, osim nekolicini ljudi, nepoznato kada i koji će izbori biti raspisani. „Da li je to plan da se opozicija drži u nedoumici, ne možemo da znamo. Činjenica je da figurira mnogo datuma i kombinacija i verovatno mali broj ljudi zaista zna kada će i koji izbori biti održani. Koji god datum da se odabere mislim da on neće bitnije uticati na rezultat izbora“, kaže Pejić.

A. K.