Tahiri: Spremni smo da delimo informacije sa Srbijom

Kosovsko tužilaštvo i policija po hitnom postupku su počeli da se bave ovim slučajem koji je uznemirio kosovske građane na severu, ali, koji je, takođe, izazvao reakcije u celom regionu Zapadnog Balkana i šire. Ja sam otvoren i zalažem se za saradnju sa svim državama, uključujući Srbiju.

Na snazi je protokol o uzajamnoj pravnoj pomoći, proistekao iz dijaloga sa Srbijom, koji mi već primenjujemo. Razmatramo zahteve koji su stigli od srpskih vlasti u vezi sa slučajem gospodina Ivanovića, i daćemo naš koordinisani odgovor vrlo brzo, naročito kada je reč o deljenju informacija koje se odnose na našu istragu. Pored saradnje koja proističe iz Briselskog sporazuma o deljenju informacija, spremni smo da sarađujemo sa Srbijom i u pronalaženju ubica braće Bitići i rasvetljavanju drugih masovnih ubistava albanskih građana koje srpski sudovi nisu rešili, uključujući teške optužbe za spaljivanje tela albanskih civila u Srbiji, kaže u razgovoru za Danas Abeljard Tahiri, ministar pravde Kosova.

Naš sagovornik navodi da “takođe pozivam srpsku državu da odgovori ko je ubio srpsku decu u kafeu Panda 1998. godine. “Predsednik Vučić je nagovestio da je ove srpske tinejdžere ubila srpska tajna policija. Potrebno je da imamo prekograničnu saradnju da bi se identifikovala ta ubistva iz devedesetih, koja su izazvala tako mnogo bola širom bivše Jugoslavije i koja su potekla iz Beograda”, poručuje Tahiri.

Da li je, dakle, moguća bilo kakva saradnja kosovskih i srpskih vlasti kako bi se pronašli odgovorni za ubistvo Olivera Ivanovića?

– Kosovska vlada je otvorena za bilateralnu i multilateralnu saradnju. Zbog toga i težimo članstvu u Interpolu – da bismo garantovali međunarodnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, ekstremizma i terorizma. Nažalost, postoji nekoliko pitanja koji sprečavaju takvu saradnju. Najpre, Beograd pokušava da blokira međunarodnu saradnju Kosova u domenu pravosuđa, nedostatak volje da se uhvati ukoštac sa pitanjima iz rata vođenog 1999. Apsurdno je da postoji više slučajeva kojima se bave kosovski sudovi nego onih kojima se bave srpski sudovi iz tog vremena, iako je utvrđena istina da su tadašnji srpski lideri, policijske snage, vojska i paravojske odgovorni za ove užasne zločine.

Smatrate li da je ubistvo Ivanovića politizovano?

– Kosovske vlasti rade profesionalno. Ponudili smo nagradu od 10.000 evra za svaku informaciju koja bi vodila hapšenju ubica. Pronađen je zapaljeni automobil koji je, izgleda, povezan sa ubistvom. Neću otkrivati više informacija o istrazi, ali, nažalost, prateći izveštavanje srpskih medija, ovo ubistvo se koristi da bi se potpirile etničke strasti u Beogradu protiv Albanaca. To je veoma loše i, zaista, predstavlja politizaciju ubistva.

 Da li su Srbi, prema vašem mišljenju, danas bezbedni na Kosovu?

– Kosovski Srbi i drugi građani su sada bezbedniji nego što su to bili tokom dugog niza godina. Dramatično je smanjena stopa interetničkog nasilja, prema našim podacima, kao i prema podacima Euleksa. Podaci Interpola o nasilnim zločinima takođe pokazuju da su kosovski gradovi među najbezbednijim u čitavoj Evropi. Radili smo naporno da integrišemo srpsku manjinu u policijske i pravosudne strukture. Dijalog u Briselu je pomogao da se severne opštine zakonski, ustavno i politički integrišu u ostatak Kosova. Ipak, jasno je da mnoge nelegalne i paralelne strukture, sa kriminalnim zaleđem, koje često potiču iz Srbije, ne žele mirnu integraciju. Kriminalnim strukturama na obe strane više je godilo da Mitrovica bude podeljena i bez vladavine prava. Predano radimo, uz pomoć SAD, EU i svih partnera da zaista proširimo i zacementiramo vladavinu prava na celoj teritoriji Kosova. Situacija nije savršena, i dalje postoji mnogo stvari koje moramo da unapredimo, naročito u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, koji nemaju etničku pripadnost i izazivaju ljutnju kod svih građana Kosova.

Osuda napada na imovinu Srba

Zašto nisu rešeni nedavni slučajevi napada na imovinu srpskih povratnika na Kosovu?

– Kosovska srpska manjina je angažovana u institucijama, uključujući policiju i sudove, što je pomoglo da se uhvatimo ukoštac sa nekim kriminalnim pitanjima. Snažno osuđujemo, kao Ministarstvo i kao Vlada, bilo kakve napade na imovinu onih koji odluče da se vrate na slobodno Kosovo. Ali, češće je slučaj da ovo nisu etnički zločini već pljačke i provale u kuće, što se dešava u svim gradovima na Kosovo, bez obzira na etničku pripadnost. To se dešava širom Zapadnog Balkana. Po statistici, situacija na Kosovu nije gora nego u susednim državama kada je reč o ovim vrstama zločina. Policija i tužilaštvo predano rade da se otkriju krivci.

Biografija’]

Abeljard Tahiri je za ministra pravde izabran 2016, a prethodno je bio viši politički savetnik kosovskog predsednika Hašima Tačija. Od 2008. do 2014. bio je šef kabineta Tačija, tadašnjeg premijera Kosova. Pripadnik je mlade generacije albanskih političara na Kosovu, poput Petrita Seljimija i Vljore Čitaku. Član je predsedništva Demokratske partije Kosova i, kako tvrde, pojedini prištinski portali, “jedan od vodećih stubova ove političke organizacije”. Diplomirao je na smeru za političke nauke i javnu upravu na Filozofskom fakultetu u Prištini. Oženjen je, živi u Prištini. Ima dvoje dece.