U Riju dobar plasman, u Tokiju medalja

– Prošla godina je bila veoma loša. Zbog privatnih i zdravstvenih problema nisam startovala na mnogo trka. Ali uprkos tome govorila sam ljudima oko sebe „Ma šta vam je, ja idem u Rio“. I onda sam između između 6. februara i 25. maja učestvovala na 35 trka, što neko ne učini za celu sezonu – objašnjava Jovana.

Rođena Novosađanka trenutno privodi kraju pripreme na Kopaoniku, a u Brazil putuje 13. avgusta, dok nedelju dana kasnije nastupa. Kako objašnjava, cilj koji je sebi zacrtala za Olimpijske igre jeste da uđe u prvih deset.

– Uvek se trudim da nađem balans – da postavim ne tako lako dostižne ciljeve, ali koje mogu da ostvarim. Tako je i sa Olimpijskim igrama – ove godine teško da mogu da osvojim medalju ali mogu da budem u prvih deset. Na svoje prve Igre idem bez prevelikog pritiska. Ja sam se dobro namučila da osvojim tu normu, i time sam zadovoljna – kaže dvadesetčetvorogodišnja mauntinbajkerka.

U sportu koji je odabrala najbolji rezultati se postižu sa 30 i više godina, a prvih pet biciklistkinja u njenoj disciplini starije su od 40 godina. Zbog toga Jovana razmišlja dugoročno i veruje da će svoj vrhunac doživeti 2017/18, nakon čega će ciljati na olimpijsku medalju.

Mauntinbajk inače nije bio prvi sport kome se Jovana Crnogorac posvetila. Dugo je trenirala plivanje, pa triatlon a premijeru na međunarodnoj sceni imala je sa 23 godine, 2012. na Svetskom prvenstvu. Tada je bila četrnaesta, da bi dve godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Norveškoj završila kao peta. U tome što nije odmalena bila u biciklizmu, Jovana vidi samo jednu manu. Kako objašnjava, deca lakše izlaze na kraj sa strahom i rizikom koji je deo njenog sporta.

– Kada ste mali, nemate strah. Ovo je ne samo fizički već i tehnički zahtevan sport. Kada ste stariji, više razmišljate o opasnostima, svesno ulazite u rizik, a kao mali ne razmišljate o tim stvarima. Ja sam zapravo od 2012. tek stvarno počela da treniram. I išla sam stepenik po stepenik. Rezultati su posledica treninga, ali i velikog ulaganja mog trenera koji se trudio da mi obezbedi najnoviju tehnologiju – priča Crnogorac.

Kros-kantri disciplina, u kojoj biciklisti prelaze različite prepreke, po prašini, vodi, zemlji, blatu, kamenju u različitim vremenski uslovima traži od takmičara da brzo razmišljaju i donose odluke ne samo da bi zauzeli što bolju poziciju već i da bi se sačuvali od povreda. U ranijim razgovorima Jovana je isticala da joj se dešavalo da tokom trke ne može da prestane da razmišlja o greškama koje je napravila, što ju je sputavalo da ostvari željene ciljeve. Na pitanje da li se i dalje bori sa takvim problemima kaže da joj je rad sa psihologom Andrijom Gerićem, bivšim odbojkašem, dosta pomogao u ključnim trenucima trka.

– Sada kada pogrešim, samo se resetujem i krenem iz početka. Ponekad čak i ispadne bolje kad pogrešite – zaključuje Jovana.

Ivan Stević - iskusni srpski biciklista u Riju

Osim Jovane srpski biciklizam na predstojećim Igrama predstavljaće i Ivan Stević, tridesetšestogodišnji biciklista, kojem će to biti četvrti olimpijski nastup, nakon što je učestvovao na Igrama u Atini, Pekingu i Londonu. Stević je od 25. godine profesionalni biciklista, a do sada je u karijeri trijumfovao na velikom broju trka, od kojih se izdvaja etapna pobeda na svetskoj trci „Oko DŽordžije“ u SAD.