Šampion u tri države

 Igre u Riju biće mu pete posle debija u Atlanti 1996; Atine, Pekinga i Londona. U petoj deceniji života (41) želeo je da mesto u Brazilu ustupi nekom mlađem zemljaku, međutim pravila su bila jasna i ona su propisivala da se karte za Rio mogu rezervisati samo na osnovu plasmana na rang listi. Da je kojim slučajem procenio da bol u leđima i manjak kondicije, odnosno višak kilograma, predstavljaju argumente da se u Riju ne pojavi, Srbija jednostavno ne bi imala predstavnika u stonom tenisu na Olimpijskim igrama. Strelac Stevan Pletikosić biće mu „rame za plakanje“ u Brazilu, jer će kao najstariji naš takmičar (44) imati razumevanje za sve probleme sa kojima se vrhunski sportista susreće u godinama kada sede dominiraju u kosi i bradi.

Karakašević je aktuelni klupski šampion Bugarske, Španije i Srbije; bio je četvorostruki evropski šampion u miks dublu, bronzani na Starom kontinentu u singlu, trostruki osvajač US Opena, šestostruki šampion Balkana… Takmičenje u Riju iščekuje kao idealnu priliku da se iskupi za možda i najlošiji plasman u karijeri na nekom velikom takmičenju – na poslednjim Olimpijskim igrama u Londonu.

– I moja deca i porodica, svi očekuju više od mene, da se pokažem bolje nego u Londonu 2012, jer sam tamo odigrao možda i najgore u karijeri (poraz u drugom kolu u Londonu) i to je jedna loša uspomena. Hteo bih da se oprostim dobrim rezultatom na OI – poručio je Karakašević.

Pomak u odnosu na 2012. podrazumeva eliminaciju prva dva protivnika, što bi automatski probudilo šampionski nerv koji zapravo Karakaševića i u petoj deceniji života održava u konkurenciji vrhunskih stonotenisera, kojih samo u Kini registrovanih ima 30 miliona. Turnir na Igrama je suštinski lakši nego recimo svetsko prvenstvo, jer nema neograničenog broja Kineza koji nastupaju za razne reprezentacije.

– Mnogo je teže igrati pro tur ili svetsko prvenstvo gde dođe osam Kineza, a sad će biti dva Kineza, dva Korejca, dva Japanca. Imaš jednu partiju dnevno, treba da dođeš svež i da imaš reket u ruci. Ne treba ti neka silna snaga, kao kad igraš svetsko prvenstvo sa ekipnim delom, gde odigraš ‘150’ mečeva za deset dana. Sve zavisi od trenutne forme – dočarao je naš stonoteniser kakva ga konkurencija očekuje u Riju.

Karakašević se dosta uzda u žreb, jer će plasman u mnogome zavisiti od toga sa kime će se sastati u uvodnim rundama.

– Moram da vidim žreb da bih znao šta i dokle mogu. Naravno, uz dobru igru je sve moguće. Ja sam preiskusan, a ne iskusan. Ovo je najlakši turnir za mene, jer se igra jedna partija dnevno. Ne možeš da se umoriš, uvek si svež. Dakle, sve je moguće. Sad, naravno da je teško reći – medalja, ili bilo šta, ali ako prođem dva kola i uđem u 16, to bi bio ozbiljan rezultat – jasan je srpski as.

„Lako“ sa Kinezima, Nemci su problem

– Igrao sam pre par meseci sa svetskim i olimpijskim prvakom, gde sam izgubio 4:2, a ‘imao’ sam ga za jedan poen, jednu ‘višu’ loptu. Volim sa Kinezima da igram, oni se mene i danas boje. Posebno što im na klupi sedi čovek koji me nikad nije dobio, olimpijski prvak. Kad bih samo sa Kinezima igrao, meni bi to bilo sjajno, nego ja imam problem sa Nemcima, tim sigurnim, koji ne greše nikad – odlično je Karakašević upoznat sa kvalitetima nemačkih stonotenisera, pošto je godinama unazad igrao u njihovom šampionatu.

 

Ugasićemo se

– Da je bilo ko mogao da ide umesto mene, sigurno bih dao to mesto. Nije moglo, ponavljam, išlo se po rang listi i da ja ne idem – ne bi išao niko iz Srbije. Prema tome, ovo radim i za srpski stoni tenis, da bismo ostali u toj drugoj kategoriji i da bi savez mogao da funkcioniše u naredne četiri godine. Ako bismo pali u treću kategoriju, bukvalno ne bismo postojali. A, i ovako ne postojimo – podsetio je naš as na alarmantnu situaciju u zemlji kada je stoni tenis u pitanju.