Brazilci se ne foliraju

 Mada, i ja sam par sati pre ceremonije mogla lako da se opkladim, u bar 100 reala da će prava zabava biti na plaži. Nisam ni pomislila da će nam se ponoviti London 2012, kada nigde u gradu nije bilo organizovanog gledanja otvaranja. Sve mi se više čini da su te akcije okupljanja na trgovima ispred video bimova, u kafićima, kod komšije, druga, brata sa najboljim televizorom svojstvena samo nama Srbima. “ Ej, gde gledaš fucu večeras? Ajd da organizujemo neko gledanje…“

Na igrama pre četiri godine tek kada smo prestali da koristimo srpsku logiku, odrekli se prečica i prihvatili pravila domaćina, vrata su počela da se otvaraju. Sad još da prokljuvimo kako razmišljaju Brazilci… Bar kako ja vidim, pravila sigurno nećemo morati da prihvatamo jer ona, u čudovišnom gradu, ne postoje, nisu definisana, popisana. Nema ih, ni u jednom kontekstu, ni po jednom pitanju. Sve zavisi od toga kakav je dan, da li sunčan ili oblačan, kakva je energija koja dolazi sa okeana do postavljača pravila. I on samo kaže – biće tako i tako. Biće u tom satu i trenutku, ko zna za kasnije. Ostaje nam samo da naučimo sve prečice, a to bar neće biti problem.

Brazilci se ne foliraju, ne pokušavaju da se predstave drugačijim nego što jesu. Pa, pre neko veče na tom otvaranju i poručiše celom svetu ponosno – Ovo smo mi. Nisu se toliko hvalili Isusom, zadivljujućim pejzažima i mojom Kopakabanom. Ovo su favele, izgrađene na okupiranoj javnoj površini, u njima cveta kriminal, tu se krade struja, tu nema vode niti kanalizacije. To smo mi. Genijalni reditelj Fernando Meireleš, koji je potpisao mnogima omiljeni brazilski film „Grad Bogova“, imao je, kako čujem, ideju kao kreativni direktor svečane ceremonije da prelepu Žizel Bundšen prilikom izlaska na scenu Marakane na improvizovanoj Kopakabani napadne klinac crne puti i otme joj lančić.

U poslednjem trenutku su izbacili to iz scenarija, da ne bude problema na temu rasne diskriminacije – zašto baš crni dečak, šta ste hteli time da kažete…I te priče, pa je Žizel samo bezbedno prošetala. „Vidi ovu, ukrala ti ideju. Kao Kardašijanka Karleuši, ko DŽenifer Lopez Dari Bubamari“, nije mogao da se suzdrži Ivan kada je dok smo gledali svečanost shvatio da je Žizel „The Girl From Ipanema“.
Meirlešova poenta je izgleda trebalo da bude – ako te nisu opljačkali na Kopakabani, nisi bio u Riju. Daj više nek mi ukradu nešto, pa da mogu da živim. Kad već tražim, daj više i neku medalju…