Koliki je dug FK Crvena zvezda?

Iznosi dugova fudbalskih klubova u Srbiji, naročito onih najvećih i najzaduženijih, malo su manja enigma od nestanka Atlantide. Najviše zbog toga što ih rukovodstva ovih „rudnika para“ prećutkuju, „friziraju“ ili javnosti selektivno i na mahove serviraju podatke o njima, time pothranjujući staru i stalnu polemiku o njihovoj stvarnoj visini. Kao, na primer, u slučaju Crvene zvezde, čije se poslovne knjige nikako ne poklapaju s evidencijom Agencije za privredne registre.

Na svima dostupnom sajtu APR-a stoji da je nekadašnji evropski i svetski prvak, po raznim osnovama, 31. decembra 2015. godine dugovao 58, 6 miliona evra, a u LJutice Bogdana tvrde da je ta cifra značajno niža. Kako generalni direktor Zvezdan Terzić voli da se hvali svojim upravljačkim sposobnostima dovoljno je beležiti njegove izjave da bi se ispratio – uveravaju na „Rajku Mitiću“ – konstantan pad neizmirenih obaveza prema eks igračima i trenerima, zaposlenima u klubu, bankama, državi, drugim klubovima, raznim dobavljačima… Prema ovom izvoru informacija, dug je u junu 2015. bio 42, ovog januara između 36 i 37, a u maju 2016. 35 miliona evra, da bismo iz nedavnog klupskog saopštenja – kao reakcije na medijsko eksploatisanje pomenutog podatka APR-a

– saznali da je trenutni dug „između 36 i 39 miliona evra“.

– Koliki god da je dug on mora biti precizno izražen. U dinar. Ne može se dugovati između ovoliko i onoliko već tačno toliko i toliko. Ako se vodi tačna evidencija o potrošnji i zaradi – kaže za Danas LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Podaci APR-a u stručnim krugovima imaju veliku težinu, ali nisu Sveto pismo.

– Oni su neka mera stanja određenih privrednih subjekata ali nisu apsolutno tačni, nekada ni dovoljno često ažurirani. Dešava se da na APR imate podatke o firmama koje više ne postoje ili preduzećima s jednim zaposlenim i obrtom od deset miliona evra.
S obzirom na veliko neslaganje između navedenih brojki sva je prilika da neko ne barata činjenicama ili svesno iskrivljuje istinu.

– Firme nekada ne prijavljuju sve promene u svom poslovanju, a u klubovima, u ovom slučaju Crvenoj zvezdi, na svoj način tumače stvari. Osluškujući ono što država radi s drugim dužnicima. Mislim na povremeno otpisivanje kamata, dela duga, njegovo reprogramiranje… Pitanje je, na primer, kako u Zvezdi računaju kamate u nezavršenim sudskim sporovima. Ne znamo da li ih „brišu“, računajući da će ih dobiti. Da zaključim, pravi iznos duga je verovatno negde između dve navedene cifre. Samo, neka je i 36 miliona, zar je to malo?!
Problem je, naravno, opštije prirode. I nije od juče.

– Srpski fudbal je jedna velika tamna zona. Iako su nam klubovi i dalje udruženja građana, država i pored čestih provera finansijskog poslovanja, pa čak i dizanja optužnica protiv pojedinaca, zbog sumnji u zloupotrebu položaja, nema uvid u sve tokove novca. Ni zakonsku regulativu da te stvari istera na čistac – navodi sagovornik Danasa, naravno bez svih relevantnih podataka na raspolaganju.

Nemaju ih ni, za to zaduženi, državni organi. Nekada čak ni svi članovi uprave nekog kluba. U takvim okolnostima novac neretko cirkuliše po trange-frange principu, odliva se na privatne račune, u poslove se ugrađuju funkcioneri, menadžeri, navijači reketaši i politički mentori, a dugovi često opraštaju pod pretnjama i ucenama. I tako u krug, na štetu ovog uniženog sporta. Društva i države takođe, jer (in)direktno trpe zbog fudbalskih gubitaša.