Strani fudbaleri nemaju sindikalnih problema

U Španiji sindikalci imaju veliko uvažavanje od strane tamošnjih igrača, bez razlike da li za hleb zarađuju u nižim rangovima takmičenja ili u Primeri, pa se pamti slučaj od pre nekoliko godina kada su se prvotimci najbogatijih klubova Real Madrida i Barselone solidarisali sa kolegama iz Segunde u „ratu“ sa svoj ugovoreni novac.

– Bio sam član ovdašnjeg sindikata AFE u vreme dok sam bio član Valjadolida, tada drugoligaškog kluba nestabilnih finansija, za razliku od sadašnjeg Viljareala, gde su primanja redovna i taman onolika kolika su predviđena ugovorom. Nije bilo potrebe da se obraćam za pomoć, jer je državni administrator na početku stečaja, u skladu s propisima, prvo izmirio dugovanja nama iz ekipe, ali sećam kakva sam prava imao na osnovu te sindikalne pristupnice. Posle trećeg poziva igrača i prijavljivanja kašnjenja u isplati AFE preuzima slučaj, tako što sporni novac isplati iz svog fonda, a onda pokrene postupak protiv konkretnog kluba i vrati dato svom članu – kaže za Danas desni bek naše reprezentacije i Viljareala Antonio Rukavina

Ko zna da li bi i kada levi bek belgijskog Anderlehta, a pre toga Mehelena, Ivan Obradović uzeo sve pare iz ugovora sa španskom Saragosom da svojevremeno nije imao podršku AFE.

– Te sezone 2011/2012. igrači čak 13 klubova stupili su u štrajk, zbog nagomilanih dugova i stalnog kršenja obećanja od strane uprava, u čemu su nas podržale i kolege iz Reala i Barselona, pa utakmice dva kola nisu odigrane u predviđenim terminima, a da Sindikat nije našao rešenje pitanje je da li bismo i kada dobili novac. Ovako nam je isplaćen u roku od pet godina, na šta smo prethodno dali pristanak. U Belgiji nemam takvih problema, možda i zato što se igračima, po zakonu, uzima 30 do 35 odsto ugovora, s pravom da tako „sklonjene“ pare preuzmu posle 35. godine – kaže Obradović.

Marko Šćepović nije se pridružio sindikalcima u Mađarskoj, kada je obukao dres tamošnjeg Videotona, niti je imao tu praksu u vreme dok je bio na platnom spisku klubova u Grčkoj, Belgiji, Španiji i Rusiji, ali mu je poznato kako stvari funkcionišu na tom planu.

– Neke od mojih bivših kolega morale su da se obraćaju za pomoć nacionalnim sindikalnim udruženjima fudbalera i svaki put se to pokazalo kao dobar potez. Poenta je da su fudbaleri zaštićeni i kao takvi skoncentrisani na ono što im je posao. U Srbiji to nije slučaj i zato ću se vrlo rado učlaniti u naš SPF „Nezavisnost“. Podržavam ono što čine za moje superligaške i druge kolege.

Ni Gojko Kačar nije imao problema s naplatom zarada tokom svoje inostrane karijere, ni u sadašnjem klubu Augzburgu, ni pre toga u Hamburgu, Herti i Osaki, ali sa žaljenjem prati pakao kroz koji prolaze igrači od Subotice do Surdulice.

– Nadam se da će, zajedno sa Sindikatom, istrajati u borbi za svoja prava, istinu i pravdu. Ja sam izgleda brzo, tj na vreme otišao iz zemlje gde klubovi imaju manir da obećavaju više od onoga što realno mogu da plate, i imao sreću da dođem u vrlo uređenu zemlju kakva je Nemačka. Nisam čak siguran ni da postoji Sindikat profesionalnih fudbalera ovde, jer je redovnost plata najnormalnija moguća stvar – tvrdi Kačar.