Samo nek je stranac

Opredelivši se, opravdano i logično, za smenu generacija tokom leta, večiti rivali su, čini se kao nikad ranije, „pobrkali lončiće“ odlučivši se da potpunu kontrolu na terenu omoguće stranim igračima i da samim tim učinak domaćih uglavnom svedu na prosečna izdanja, sa ponekim optimističnim iskakanjima Ognjena Dobrića, odnosno Vanje Marinkovića. Od starta sezone 2017/18 domaćih igrača u Zvezdi i Partizanu nema nigde kada se odlučuje, u samoj kreaciji, realizaciji.

– Naši mladi igrači se tretiraju kao zamenljiva roba; posle svake greške su u autu, na klupi, a strani igrač može da greši i po deset puta zaredom. Tu je najbolji primer Partizan koji do besvesti forsira neke Amerikance, koji apsolutno uzurpiraju igru, počevši od Patrika Milera. Zvezda takođe nije napravila dobar izbor stranaca; možda osim Tejlora Ročestija, koji ima internacionalno iskustvo i kvalitet. Mišljenja sam da u tom kontekstu jedino FMP ima doslednu politiku da uz jednog stranca forsira mlade igrače; za Megu bih mogao da kažem da igraju mladi igrači, ali ima puno stranaca što nikada nisam podržavao, pa ni u doba kada je Dule Vujošević vodio Partizan – jasan je i vrlo oštar Srećko Jarić, nekada odlični plejmejker Radničkog sa Crvenog krsta, Šibenke i reprezentacije Jugoslavije.

Da su mladi igrači zaista skrajnuti u Zvezdi i Partizanu ove sezone ilustruju i pojedini statistički parametri. Tejlor Ročesti i DŽejms Feldin u ABA ligi šutnuli su za tri poena po 40 puta, ako dodamo i Bjeličinih 25 pokušaja, njih trojica su zbirno više puta pokušali van linije 6,75 nego svi domaći igrači zajedno u Crvenoj zvezdi. Slična je situacija i u Partizanu, s tim da je jedino Marinković u ravnopravnom položaju sa Vilijams-Gosom i Patrikom Milerom u pokušajima za dva i tri poena.

– Crvena zvezda i Partizan su opterećeni rezultatima i ne samo oni; strpljenja je veoma malo, jer se traži opravdanje uloženih sredstava. Nekada su u srpskoj košarci postojali jasni autoriteti koji su mlade igrače slali na pozajmice u klubove srpskoligaškog ili drugoligaškog ranga i niko nije smeo ni da pomisli da odbije takvu soluciju. E toga više nema: danas i mladi igrači uglavnom greše u načinu razmišljanja; žive u ubeđenju da mogu da se oslone na talenat, atleticizam, da ne moraju mukotrpno da rade i poštuju autoritete u vidu trenera, već da sa 18 ili 19 treba da pređu u NBA – mišljenja je Vladimir Kuzmanović, do ovog leta koordinator za mlađe reprezentativne selekcije u Košarkaškom savezu Srbije.

U Srbiji je veliki problem i to što se u mlade igrače ubrajaju i momci od 22, 23 ili 24 godine, koji bi trebalo da su već formirani sa jasnim igračkim karakteristikama i ulogama u ekipi.

– Ne prihvatam tezu po kojoj je košarkaš sa 23 godine mlad igrač. U moje vreme a i kasnije, mi smo sa 17, 18 godina postajali reprezentativci. Naravno da je postojala dobra namera Crvene zvezde prilikom dovođenja Nikole Radičevića, Stefana Jankovića i Nikole Jovanovića, ali malo je igrača koji karakterno mogu da izdrže takav pritisak u debitantskoj sezoni. Oni su uglavnom došli iz košarkaških sredina u kojim je odgovornost bila daleko manja; ovde se svaki potez meri, kažnjava, sankcioniše… – smatra Jarić.

Ako samo malo proširimo priču i pogledamo kakvu kadrovsku politiku vode i ostali domaći klubovi, pogotovo oni koji nastupaju u regionalnim ligama ABA i ABA 2, dakle Mega, FMP, Vršac, Dinamik i čačanski Borac, uglavnom je situacija slična.

– Dovoljno je da samo pogledamo koliko je mladih koji su zaista dobili adekvatnu šansu. Miloš Glišić i Danilo Ostojić u Vršcu i još dvojica-trojica koji imaju veliku minutažu i ulogu u Spartaku, čačanskom Borcu, Dinamiku, Metalcu… Mladog igrača moraš da istrpiš, da na pravilan način artikulišeš njegovo „ludovanje“ na parketu, očekivane greške, propuste… – nedvosmislen je Kuzmanović.

Obojica sagovornika Danasa slažu se u stavu da je pozicija plejmejkera ubedljivo najbolnija i da bismo u skorijoj budućnosti mogli da imamo velikih problema na „jedinici“ jer u Zvezdi i Partizanu tu poziciju pokrivaju stranci, dok su daroviti srpski organizatori igre uglavnom skrajnuti.

– Govorim o problemu plejmejkera već godinama. Mi smo napravili svetsku i evropsku dominaciju zahvaljujući superiornosti na spoljnim pozicijama. Najteže je napraviti plejmejkera: to zahteva strpljenje, toleranciju, udarnički rad. Klubovi to rešavaju, ne znam zarad kog rezultata, tako što dovode neke strance koji u datom trenutku određene stvari tehnički rade bolje, što ne znači da naši igrači te elemente ne bi unapredili za šest meseci ili jednu sezonu… Dok sam igrao u Radničkom, koji nije bio ni Partizan, Zvezda ili Cibona igrali smo finale Kupa kupova, polufinale Kupa šampiona i sa Šibenkom dva puta finale Kupa Radivoja Koraća, dakle sa ekipama u kojima su bili samo domaći igrači. Tržište se otvorilo, novi su uslovi, ali balans mora da bude bolji, definitivno, između stranih i naših igrača – podvukao je Jarić, nekada vrsni plejmejker.

Partizan bez sistema, Radanov bez šanse

– U Partizanu zaista ne vidim nikakav sistem koji bi izbacio mladog igrača. Način igranja Partizana zapravo je sistem bez odgovornosti i na taj način igrač ne može da se napravi. Ako igrač nema odgovornost prema onome što radi na terenu on ne može ni da nauči određeni element na valjani način. S druge strane, činjenica je da je Aleksa Radanov već u jednom sistemu i ne bi imao problem da se adaptira na zahteve u Crvenoj zvezdi. Njegov potencijal je nesporan i mislim da je zaslužio šansu da već ove sezone bude u prvom timu i dobije adekvatnu priliku i ulogu. Sa 19 godina on je apsolutno spreman da izađe na veliku scenu i pokaže to što zna“, tvrdi Srećko Jarić.