Dušan Kecman: Bilo koji trofej je veliki uspeh

Navijači će mu večno biti zahvalni zbog one trojke u Zagrebu aprila 2010. kada je u finalnom meču protiv Cibone pogodio s koša na koš za titulu regionalnog šampiona. Po završetku uspešne igračke karijere započeo je sa trenerskim obrazovanjem, usavršavajući se i u Americi (boravio u Minesoti na poziv Nikole Pekovića). Ipak, spletom okolnosti, pristao je da na početku takmičarske 2017/18 sa mesta asistenta pređe na poziciju tim menadžera i u logističkom smislu učestvuje u procesu oporavka KK Partizan na svim nivoima. Trenutno je i v. d. sportskog direktora posle povlačenja Dragana Todorića se te funkcije.

– Sebe vezujem za sportski deo kluba; svakodnevno sam na treninzima, u komunikaciji sa stručnim štabom i igračima. Uprava kluba je ta koja će da podrži odluku struke, zajedno sa mnom – ko se dovodi, kakvi su problemi i šta treba da se reši. Mislim da je to pravi modus kako bi klub trebalo da radi – kaže Dušan Kecman.

* Da li je klub mogao da zauzme jasniji stav i utiče na promenu odluke trenera Nikolića da prošlog leta umesto reprezentaciji, svo vreme posveti obavezama u Partizanu? A ne da se priključi novoformiranoj ekipi na desetak dana do početka sezone?

– Sigurno da je i ta činjenica uticala na rezultate na početku takmičarske godine. Pripreme služe da se igrači mnogo bolje upoznaju sa trenerom, njegovim zahtevima, navikama, osobinama, pogotovo što je bilo puno novih igrača.

* Partizan je povratnički nastup u Evrokupu završio sa razočaravajućih 1-9. Da li je taj nivo takmičenja bio balast za ekipu koja je sve vreme kuburila sa povredama, neiskustvom, opredelivši se da akcenat stavi na ABA ligu?

– Mislim da je samo učešće u Evrokupu, bez obzira na samo jednu pobedu u grupnoj fazi, puno značilo našim mladim igračima i da će to sigurno doprineti njihovom kvalitetu i razvitku u daljem toku sezone. Mislim da nije bila greška odluka da se to takmičenje igra, naprotiv.

* Jedna od strateških odluka ove sezone odnosi se na davanje prostora mladim igračima, koje je klub prethodnog leta doveo – Marka Pecarskog i Aleksandra Aranitovića?

– Aranitović se vraća posle dve povrede kolena u kratkom periodu. Bili smo sa njim jako strpljivi da ne uđe prerano u takmičarski ciklus i ne daj bože ponovo se povredi i ugrozi karijeru. Važno je da psihološki prebrodi taj strah. Fokusiran je, ne propušta treninge, kako bi vratio košarkašku rutinu. Marko Pecarski sigurno ima određeni pritisak zato što se radi o talentu koji se godinama spominje u kontekstu apsolutne dominacije u mlađim kategorijama i reprezentaciji. Partizan je prava sredina za njega da stasa kao igrač gde će da spozna šta znači igrati u crno-belom dresu, kolike su to privilegije, ali i odricanje, posvećenost radu i treningu da bi napravio vrhunsku karijeru. Dalek je put u njegovom razvitku i nije mu potreban pritisak.

* Koji su njegovi najveći problemi u igri, aspekti u kojima bi morao rapidno da napreduje?

– Najveći problem svih juniora koji se priključuju radu sa prvim timom jeste da se izvršavaju određeni zadaci u odbrani. Svi treneri vole da kažu mladim igračima: „Kad jednog dana budeš mogao na treningu da čuvaš seniorskog igrača i da se u tim situacijama ne vidi ‘hendikep’, da ekipa ne trpi, onda ćeš biti spreman za košarku na najvišem nivou“. On ima 17 godina, fizički treba da ojača…

* Dovođenjem Đorđa Pažina, prethodno Marka Pecarskog želite da Partizan vrati dominaciju u mlađim kategorijama.

– Poslednjim potezima pokazujemo spremnost i klupsku filozofiju da mladima pružamo šansu. To bi trebalo da bude pokazatelj i drugim mladim igračima, koji su na našem skeneru, da će dobiti priliku za razvoj i košarkaško sazrevanje. I druge ekipe su počele jako dobro da rade sa mlađim selekcijama i Partizan tu mora da se vrati na nivo na kojem je bio do pre par godina.

* U javnosti se stekao utisak da je već viđeni dolazak Radeta Zagorca propao i zbog preteranog uticaja menadžera na sam tok transfera. Na kojim osnovama bi trebalo da se zasniva odnos kluba kao što je Partizan i menadžera?

– To je neminovnost; klub mora da sarađuje sa menadžerima i da to dovede do toga da obe strane budu zadovoljne. Partizan bi trebalo bi da dođe u poziciju da u razgovorima sa potencijalnim pojačanjem igrač donosi odluku da li želi da pređe ili ne – da to bude prevashodno njegova odluka. To je fundament cele saradnje. Govorim iz perspektive Dušana Kecmana kao doskorašnjeg profesionalnog igrača, ja sam tako odlučivao… Partizan se u pregovorima sa potencijalnim pojačanjima rukovodi igračkim i ljudskim parametrima igrača, a ne ko mu je menadžer.

* O dolasku Nenada Čanka na mesto trenera spekulisalo se još prošlog leta.

– Odluka uprave da Miroslava Nikolića zameni Nenad Čanak plod je zaključka da je znanjem u prethodnom periodu pokazao da zaslužuje šansu. Smena generacija je neophodna, kako kod igrača, na isti način i u slučaju struke. Košarka se jednostavno menja, kad pogledam kako je izgledala pre 15 godina kažem sebi da li je to bio sloumoušn u odnosu na ovo danas.

* Šta bi vas rezultatski zadovoljilo na kraju sezone?

– Nama je osnovni cilj plasman među četiri u ABA ligi. U plej-ofu je sve otvoreno i moguće… Prva prilika za trofej je završni turnir Kupa Radivoja Koraća. U trenutnoj situaciji bilo koji trofej bio bi velika stvar. Domaći kup, nacionalno prvenstvo, sve bi to dalo satisfakciju da si radio na dobar način i da je trogodišnjoj apstinenciji došao kraj.

Samjuels – ishitrena odluka

Da je problematičnog ponašanja znalo se za Samarda Samjuelsa i pre nego što je potpisao za Partizan. Zašto ste se odlučili na toliki rizik, iako vam je jedan od osnovnih parametara prilikom dovođenja stranog igrača njegovo ponašanje, karakter i radna etika?

– Što se tiče Samjuelsa, mi smo imali neke informacije u vezi sa njegovom epizodom na početku sezone u Sevilji, gde mu vladanje i pristup treningu nisu bili adekvatni. Mi smo u tom trenutku bili deficitarni na unutrašnjim pozicijama i informacije koje smo imali, nažalost, nisu bile dovoljne da ne postupimo ishitreno, jer nam je zaista bila potrebna petica kako bismo uopšte mogli da funkcionišemo. Mislili smo da u našem sistemu on može da se uklopi i prihvati način treninga i ambicije kluba. Nažalost, zatekli smo ga fizički nespremnog, bili iznenađeni takvim stanjem iz kojeg je možda i proisticalo to njegovo nezadovoljstvo. Samardo je kvalitetan igrač, nastupao je za Armani, Barselonu, Hapoel, igrao u NBA, tako da to nije bilo sporno. Neposvećenost treningu nešto je što je zasenilo njegove igračke mogućnosti. Posle onog komentarisanja na društvenim mrežama, morali smo da raskinemo ugovor.