Mičel Koen : Tramp loš za SAD i ceo svet

Tramp predstavlja vrlo opasnu vrstu „demagoškog populizma“, ukazao je Koen, koji je doktorirao na njujorškom Univerzitetu Kolumbija, a predaje i u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Holandiji.
 
„Tramp je sve iznenadio. Kladio sam se pre godinu dana sa evropskim prijateljima u flašu dobrog vina da Tramp nikada neće biti nominovan. Sada ću morati da im pošaljem to vino“, izjavio je Koen, uz ocenu da je interesantna lakoća kojom je Tramp osvojio predsedničku nominaciju.
 
Prema rečima Koena, interesantna je brzina kojom su se, praktično, raspali rukovodstvo i stranačka mašina republikanaca, suočeni sa Trampovom kandidaturom.
 
Pokazalo se da unutar te stranke postoji mnogo kontradikcija, rekao je Koen i konstatovao da „u reci američke politike postoji prljava struja, koja na najrazličitije načine izbija na površinu svakih 20 ili 30 godina“.
 
Kao primere za to, pomenuo je nekadašnje predsedničke kandidate Džordža Valasa, Patrika Bjukenena i Hjuija Longa, ali „niko od njih nije stigao tako daleko kao Tramp“.
 
„Amerikanci ih obično na kraju odbace, ali sam ipak malo zabrinut“, rekao je Koen i izrazio nadu da će novi predsednik SAD biti kandidat Demokratske partije Hilari Klinton.
 
Ne slažem se sa svim što govori, ali je podržavam. Drago mi je što je Demokratska partija najzad jedinstveno stala iza nje, izjavio je Koen.
 
Povodom sve češćih incidenata u SAD između policije i pripadnika afroameričke zajednice, Koen je upozorio da se radi o „opasnoj situaciji, koja se dugo stvarala“.
 
To je pitanje koje lako postaje predmet demagogije, ali je i istinski problem. Suviše je incidenata. Možda bi sledeći predsednik trebalo da formira nacionalnu komisiju zaduženu za reformu sudstva i rešavanje tog problema, rekao je Koen, koji smatra da Tramp to sigurno ne bi učinio.
 
Radi se o specifičnom problemu za SAD, jer imamo veliku zemlju i federalni sistem. Nacionalna vlada može nešto učiniti, ali nešto mora da se uradi i na lokalnom nivou, izjavio je Koen i ukazao da „postoji ogromna napetost, koju treba rešiti“.
 
Što se tiče američke spoljne politike prema Evropi, Koen je ocenio da za krizu u Ukrajini „bila neophodna neka vrsta odgovora“ Vašingtona.
 
Rusko ponašanje je bilo užasno. Ali, postoje granice onoga što SAD i NATO mogu učiniti. Jer, Ukrajina nije članica NATO. Što se tiče Ukrajine, vodeća uloga je, velikim delom, poverena Evropljanima, objasnio je Koen.
 
Prema njegovom mišljenju, jačanje snaga NATO na liniji razdvajanja Rusije i Zapada „pomalo liči na Hladni rat“.
 
Zbog toga se možemo upitati da li je Hladni rat zaista bio sukob komunizma i Zapada ili sukob starih geostrateških i geopolitičkih pitanja koja oživljavaju u različitim vremenima, na različite načine, izjavio je Koen.
 
On je ocenio da je Evropska unija (EU), posle odluke britanskih glasača da napuste EU, suočena sa mnogo teškoća i da joj je potrebno „drugačije razmišljanje“.
 
Ako verujete u demokratiju, lokalna vlast je vrlo važna. Ali, morate imati i nacionalni nivo državljanstva, izjavio je Koen i konstatovao da je to „komplikovana ravnoteža“.
 
U Americi se to događalo davno i svi su govorili istim jezikom. Evropa bi problem trebalo da rešava na evropskim osnovama, al prvi pokušaji ponekad nisu uspešni, rekao je Koen.
 
On je ocenio da bi u EU „trebalo napraviti mali korak unazad, ponovo razmisliti i u narednim godinama stvoriti ravnotežu, jer postoji dubok problem“.
 
„Na to ne možete odgovoriti tako što ćete nastaviti na isti način. Morate pronaći drugačiji način, čak i ako je vaš prvobitni put bio najatraktivniji“, smatra Koen.
 
Možda je taj put bio najatraktivniji, ali ojačani su ljudi koje niste želeli da ojačate, kao što su lideri francuskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen i holandske Partije za slobodu Gert Vilders ili zastupnici Bregzita.
 
U takvoj situaciji posrćete u traženju odgovora, rekao je Koen i naglasio da se u uslovima suštinskih promena, uključujući i ekonomske, mora odgovoriti na potrebe ljudi pogođenih tim promenama.
 
Evropa mora ponovo da razmotri kako želi da stvori konfederalni ili federalni sistem, ali ne govoreći „nastavljamo istim putem“. Jer, taj put, čini mi se, stvara moguću opasnost, ukazao je Koen.
 
On je insistiranje na povezanosti terorističkih napada u EU sa talasom izbeglica okarakterisao kao „izuzetno opasnu demagogiju“.
 
Talas imigranata uvek prate pitanja o destabilizaciji. Ali, to je i ozbiljno humanitarno pitanje, vezano za ogroman broj ljudi koji dolaze iz užasnih okolnosti, rekao je Koen.
 
U prošlosti su talasi izbeglica dolazili i sa teritorije bivše Jugoslavije, baš kao sada sa Bliskog Istoka, podsetio je Koen, nekadašnji dugogodišnji urednik levičarskog lista „Disent“, jednog od najuglednijih američkih političkih časopisa.
 
Moraju se pronaći načini rešavanja krize koji omogućavaju sigurnost evropskih društava, ali i rešavaju patnje ljudi, rekao je Koen, ali nije siguran da je ta ravnoteža pronađena.
 
Mora se naći rešenje koje ne dozvoljava da ljudi, kao što su Marin Le Pen i Vilders, koriste demagogiju. Biće incidenata, predvideo je Koen, ali je ideja da cela populacija, zbog svoje vere, predstavlja pretnju, deo istorije koju želimo da izbegnemo.
 
Upitan o budućnosti levice u SAD i svetu, Koen je odgovorio da vrlo interesantan događaj predstavlja učešće u trci za američkog predsednika, u okviru Demokratske partije, senatora iz Vermonta Bernija Sandersa, koji tvrdi da je demokratski socijalista.
 
Ono što Sanders smatra demokratskim socijalizmom nije isto što misle neki Evropljani, ali u SAD je došlo do mobilizacije na levici kakvu dugo nismo videli. Nije bilo šanse da Sanders osvoji nominaciju, ali je mobilisao ljude,
istakao je Koen.
 
Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi „kako tu energiju prevesti u oblikovanje Demokratske partije i celog društva?“
 
„Ja sam za rad unutar Demokratske partije. Ideja stvaranja nezavisne socijalističke partije u SAD je odavno nestala i nije vredna truda“, smatra Koen.
 
„Potreban je izbalansiran napor i naglašavanje šta znače društvena i ekonomska ravnopravnost, uz političku demokratiju i kako ih povezujete“, izjavio je Koen i konstatovao da postoje „levica koja uči i levica koja ne uči“.
 
Levica koja ne uči misli da bi, pošto kao osamnaestogodišnjak prihvatiš neke ideje, ostatak života trebalo da provedeš dokazujući da si bio u pravu kada si imao 18 godina. Ali, svet se menja. Morate razmotriti osnovne obaveze, ali ideje moraju da se menjaju, rekao je Koen.
 
Osvrćući se na izbor Džeremija Korbina za lidera britanske Laburističke partije, Koen je rekao da je najinteresantniji tekst o tome pročitao u francuskom listu „Liberasion“, gde je pisalo da Korbin svoje principe nije menjao od 1981. godine.
 
Ali, svet se od 1981. promenio, podsetio je Koen i zaključio da „moraju postojati fleksibilnost i promene, ako ste u politici da biste život učinili boljim“.