Inflacija ponovo kuca na vrata

Cene nafte, koja igra glavnu ulogu u izračunavanju inflacije, zabeležila je skok od gotovo 55 odsto, posmatrano u odnosu na najnižu vrednost dostignutu prošlog januara. Sve ukazuje na to da će se takav trend rasta nastaviti, zbog pada investicija u naftnom sektoru koje će se negativno odraziti na proizvodne kapacitete i postizanje dogovora u vezi sa nivoom proizvodnje. S druge strane, uspeh prve internacionalne prodaje obveznica u Saudijskoj Arabiji, kada je prikupljeno oko 17,5 milijardi dolara, mogao bi da natera države članice OPEK da sarađuju. To bi moglo da otvori vrata održivom dogovoru u vezi sa naftom, a potom i da dovede do rasta inflacije – procenjuje Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize u Sakso banci.

Kad je reč o evrozoni, ovaj analitičar ističe da će rast cena nafte neminovno dovesti do povećanja harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP). On tvrdi da bi inflacija, ukoliko bi bila u savršenoj korelaciji sa cenom nafte od 60 dolara po barelu, što očigledno nije slučaj, naredne godine porasla za oko 2,3 odsto. Ali čak i ako cena nafte ponovo padne na 40 dolara po barelu, inflacija će značajno porasti.

– Kao rezultat viših cena robe i devalvacije valuta u mnogim državama, inflacija je viša od očekivane. Tako je, recimo, na Novom Zelandu indeks proizvođačkih cena u trećem kvartalu, nasuprot očekivanjima od 0,1 odsto, porastao za 0,2 odsto, što je privremeno ojačalo kurs novozelandskog i američkog dolara na tržištu. U Velikoj Britaniji je indeks proizvođačkih cena u septembru iznosio jedan odsto, nakon 0,6 odsto u avgustu, a sve to zbog pada funte koji je povećao troškove uvoza domaćih proizvođača. Ipak, verujemo da je zabrinutost tržišta, u vezi sa pritiscima inflacije, preterana a čini se i da je britanska vlada veoma mirna zbog nižeg kursa britanske funte jer to pomaže izvoz, dajući konkurentsku prednost lokalnim proizvođačima na štetu stranih proizvođača. Niža vrednost funte ne bi trebalo da natera Banku Engleske da dodatno smanji mere prilagođavanja – komentariše Dembik i dodaje da postoji dobra šansa da dođe do smanjenja kamatnih stopa u novembru, što će podstaći pad kursa britanske funte i posledično povećati cene izvoza.

Prema oceni analitičara Sakso banke jedan od okidača za rast inflacije u Evropi je skok cena nekretnina. Ukazuju i na to da, za razliku od Španije, gde su cene nekretnina i dalje 30 odsto ispod nivoa pre krize, u većini evropskih država cene nastavljaju da skaču, ponekad prilično naglo. Podaci govore da su u Nemačkoj cene nekretnina skočile do 30 odsto, dok su u skandinavskim zemljama naglo su porasle – u Norveškoj za 57 odsto, a u švedskoj čak i do 70 odsto.

– Ovakvo kretanje inflacije negativno će se odraziti na ekonomski rast, ali će doneti izvesnu relaksaciju učesnicima na tržištu, kako privatnim, tako i javnim, koji su u ogromnim dugovima i sada se suočavaju sa većim troškom kapitala. U tom kontekstu treba podsetiti da su stope prinosa na desetogodišnje američke obveznice, od juna prošle godine, porasle za 37 baznih poena. Prinosi na dvadesetogodišnje obveznice porasli su za 46 baznih poena i na one oročene na trideset godina, za 38 poena. Ovaj rast ukazuje na to da su stope dostigle najnižu vrednost i da se vraćaju na normalnije nivoe. To ne predstavlja razlog za brigu, imajući u vidu da kamatne stope ostaju na veoma atraktivnom (i niskom) nivou – kaže Dembik.

Ohrabruje činjenica da je politički rizik, koji je u prethodnih nekoliko meseci zadavao veliku glavobolju kreatorima ekonomske politike, znatno smanjen. U tom kontekstu posmatrano posebnu pažnju izaziva Španija, koja je, najzad, dobila novu vladu. Ali glavni rizik koji je tržište identifikovalo povezan je sa ishodom predsedničkih izbora u SAD. Kad je reč o evrozoni, najnoviji pokazatelji ukazuju na ekonomski napredak – PMI indeks evrozone za oktobar nadmašio je očekivanja jer je dostigao 53,7 nasuprot očekivanih 52,8. Očekuje se, takođe, da će Nemačka, na kraju 2016, da „uknjiži“ snažniji rast BDP-a od Sjedinjenih Država, kao rezultat veoma dobrog drugog polugodišta. Svi indikatori u Nemačkoj (ZEW, Ifoi PMI) su značajno viši. Analitičari Sakso banke objašnjavaju ovako dobar učinak u evrozoni, pozivajući se na efekte monetarne politike prilagođavanja koju je sprovela Evropska centralna banka. Tvrde, takođe, da je Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, uspeo da pogura evro znatno ispod američkog dolara, odnosno do nivoa koji je protumačen kao veoma odgovarajući za centralnu banku. Imajući u vidu da će se trend kvantitativnog popuštanja nastaviti i posle marta 2017. godine, kao i mogućnost novih mera prilagođavanja, analitičari Sakso banke procenjuju da će realni efektivni kurs (REER) evrozone nastaviti da pada i da će dostići nivo koji je blizu najnižoj vrednosti iz 2015. godine. Niži kurs evra će, verovatno, biti naglašen kontinuiranim jačanjem indeksa dolara.

Kina postaje izvoznik inflacije

– Pozitivan signal u vezi sa inflacijom stiže iz Kine, gde je indeks proizvođačkih cena (PPI) nedavno ponovo prešao na pozitivnu stranu (+0,1 odsto u septembru). Ako se ovaj trend nastavi, to će značiti da Kina konačno izlazi iz deflacije, pa će od najvećeg svetskog izvoznika deflacije postati, gotovo preko noći, veliki izvoznik inflacije. To će imati ključne globalne implikacije na dinamiku inflacije – tvrdi Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize u Sakso banci.