Nemačka za Afriku ima "Maršalov plan"

Dokumentom na 33 strane, koji je u sredu u Berlinu predstavio nemački ministar za razvoj Gerd Miler, pokriveni su domeni od energetike do utaje poreza i pristupa tržištu.

Miler je na svom vebsajtu saopštio da je potrebna „jedna cela nova dimenzija saradnje sa Afrikom“, te da je Nemačka spremna da pruži podršku vladama u Africi za taj poduhvat, piše EUObzerver. „Svi koji se bore protiv korupcije, grade poreske sisteme, investiraju u obrazovanje i uzdaju se u ravnopravnost polova mogu da očekuju od nas više podrške“, rekao je Miler. Kako je dodao, zemlje u Africi koje beleže brzi ekonomski rast predstavljaju mnoštvo prilika za nemačke kompanije. Fondovi za razvoj nemačkih medija će biti povećani za još 20 odsto za zemlje koje sprovode reforme.

Plan koji je nazvan Maršalov plan, što predstavlja aluziju na pomoć koju su SAD pružile Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata, najverovatnije će postati glavno obeležje ovogodišnjeg predsedavanja Nemačke Grupom 20. Međutim, kritičari tvrde da u dokumentu nije objašnjeno na koji način će plan biti osmišljen da bi bio odgovarajući za 54 zasebne države na afričkom kontinentu. „Nažalost, Maršalov plan ostaje neodređen kada je reč o tome kako će izgledati konkretne mreže i instrumenti“, rekao je Kristof Kanengiser, direktor Afrika Verein (Klub Afrika), udruženja koje pomaže razvoj Afrike.

EU je letos pokrenula slične projekte, koji su poznati kao ugovori o migrantima, u Maliju, Nigeriji, Nigeru, Senegalu i Etiopiji, kao deo svog novog „okvira partnerstva za pitanja migracije“. Cilj napora EU jeste i usporavanje neregularnog priliva migranata u Evropu sagledavanjem političkih, socijalnih i ekonomskih dimenzija razvoja. Ali u izveštaju o ostvarenom napretku koji je objavljen u decembru ukazuje se na glavne prepreke ka uspostavljanju veze između ugovora s politikom o nelegalnoj migraciji, trgovini, energetici, poljoprivredi i obrazovanju.

Evropska komisija je u septembru prošle godine takođe obelodanila investicioni plan za Afriku, te se nada da će od država-članica EU sakupiti pomoć od oko 88 milijardi evra. Planovi EU potiču sa samita o migraciji u Valeti 2015. Samit je održan zbog ogromnog priliva migranata, koji žele da dođu do EU. Skupu su prisustvovali premijeri i predsednici i afričkih i evropskih zemalja. Dve strane su izdale zajedničko saopštenje o produbljivanju saradnje, ali nesuglasice o prijemu odbačenih migranata i stvaranju legalnijih kanala za dolazak migranata u Evropu i dalje nisu prevaziđene. EK je takođe osnovala poverilački fond od 1,8 milijardi evra kao podršku merama.