Ozbiljna pretnja na Balkanu

Prema njegovim rečima, jedan od problema koji nastaje kada se američke vlasti i mediji usredsrede na ograničen broj tema u spoljnoj politici je činjenica da u tom trenutku može doći do opasnih preokreta u drugim područjima koja ostaju izvan fokusa, a upravo takva situacija odvija se u ovom trenutku na Balkanu.

To je, kako podseća Karpenter, region koji je bio prioritet spoljne politike zapadnih država u devedesetima, a koji je proteklih godina zapad skoro potpuno zanemario. Karpenter, u analizi o situaciji na Balkanu, koju prenosi Indeks.hr, navodi da je poslednji zabrinjavajući događaj pobeda ekstremnih frakcija na izborima u Kosovu.

Tačijev pokret, ističe se u analizi, zauzeo je beskompromisni neprijateljski stav prema srpskoj manjini na severu Kosova. Radikali su sprečili i dogovor o granici sa Crnom Gorom i svojataju velike teritorije u toj državi, Srbiji i Makedoniji. Mnogi od njih žele da se Kosovo spoji s Albanijom i da se uspostavi „Velika Albanija“.

Kako se navodi, susedne države sve su više uznemirene rastom militantnih grupa u Kosovu i Albaniji. Ranije ove godine srpska vlada je upozorila da bi svaki pokušaj Albanije da pripoji Kosovo mogao dovesti do rata.

Napetost je porasla u tolikoj meri da je američki senator DŽon Mekkejn, koji je dugo podržavao nezavisnost Kosova, molio vlasti da uspostave dijalog sa srpskom vladom jer je to „jedini način za osiguravanje napretka“.

Američka vojna intervencija, kao i politička i diplomatska podrška nezavisnosti Kosova bila je pogrešna zbog brojnih razloga, zaključuje Karpenter.

Ako su SAD smatrale da će ovakvo delovanje dovesti do mira i stabilnosti na Balkanu, jako su se prevarile, smatra on.

Poziv za stvaranje „Velike Albanije“ izaziva ogromne probleme u susednim državama. Postoji ozbiljna mogućnost izbijanja novog sukoba, a ako se to dogodi, SAD ne bi trebalo ponovo da se mešaju, ističe se u analizi Teda Karpentera.