Svaki drugi u svetu se informiše preko društvenih mreža

To pokazuje izveštaj Rojtersovog instituta za 2017. godinu koji je prošle sedmice predstavljen na Samitu globalne mreže urednika (GEN samit) u Beču.

S druge strane, u većini evropskih zemalja beleži se pad informisanja građana putem socijalnih mreža, koje uprkos tome i dalje predstavljau dominantan način za praćenje dnevnih aktuelnosti. Na primer, kako pokazuje izveštaj Rojtersovog instituta, na ovaj način se informiše 64 odsto Portugalaca, 51 odsto Španaca i Šveđana, 45 odsto Austrijanaca i 41 odsto Francuza i Nemaca.

Rojtersov izveštaj, koji je obuhvatio 70.000 ispitanika u 36 država na pet kontinenata, pokazuje da je najčešći izvor informisanja internet uključujući i društvene mreže, potom sledi televizija, pa društvene mreže, dok je broj ljudi koji prati vesti putem štampanih vesti i radija na veoma niskom nivou, odnosno po ispod deset odsto. Posmatrajući po godinama starosti, internet je dominatan za sve kategorije od 18 do 44 godina, dok je jedino među populacijom od 45 godina na više televizija i dalje malo u prednosti. Putem štampe se u svetu informiše ukupno manje od 10 odsto, a najveći procenat je među starijima od 55 godina (11 odsto).

Istraživanje ukazuje i na podatak da je poverenje u vesti i društvene mreže nisko i da su „konzumenti vesti“ sve više zavisni od smartfona. Na „pametnim“ telefonima 46 odsto publike čita vesti u krevetu, 42 odsto u javnom prevozu, a 32 odsto i u toaletu.

Svaki četvrti misli da socijalne mreže rade dobar posao kada je reč o razdvajanju činjenica od „fikcije“, dok to isto za medije misli svega 40 odsto ispitanika. Jedan od zaključaka je i da ljudi šeruju na mrežama informacije bez čitanja, kao i da u čitanju vesti sve manje prepoznaju medijske brendove.

Kada je reč o poverenju u medije, najveći stepen je među građanima Finske, potom Brazila i Portugalije, dok je najniži nivo u Južnoj Koreji, Grčkoj i Slovačkoj. Velika Britanija, u odnosu na prethodnu godinu, beleži najveći pad poverenja u medije, od čak sedam odsto. U Velikoj Britaniji i SAD najveći broj medija je levo orijentisan, dok je najmanja polarizacija medija u Nemačkoj, odnosno podjednak broj medija se nalazi i na levoj i na desnoj „strani“.

Kada je reč o društvenim mrežama, Fejsbuk je i dalje dominantan način informisanja, koji koristi 70 odsto publike ovakvog vida umrežavanja na internetu. Sledi YouTube sa 61 odsto, Instagram sa 24 odsto, Tviter sa 20 odsto i Linkedin sa 14 procenata. Interesantan podatak je da je u poslednjih godinu dana skočio procenat ljudi koji za informisanje koristi aplikacije za komunikaciju, odnosno četovanje, te danas skoro svaki četvrti (23 odsto) upotrebaljava upravo njih u informativne svrhe. Whats App koristi za vesti 40 odsto, Fejsbuk mesindžer 36 odsto, Snepčet devet odsto, Vajber sedam odsto. Najveći skok od njih, ipak, beleži Fejsbuk mesindžer – od 28 odsto, koji je prošle godine za praćenje vesti koristilo svega osam odsto.

Takođe, beleži se i rast informisanja putem mobilnih aplikacija medija.

Plaćanje za vesti u porastu u SAD

Izveštaj Rojtersovog instituta pokazuje da 13 odsto ljudi u svetu plaća da bi čitalo vesti na internetu. Najveći broj, ali i porast, je u SAD, gde je od 2016. godine, što se povezuje sa pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima, broj ljudi koji plaćaju da bi čitali vesti uvećan za sedam odsto. Što se Evrope tiče, najveći broj pretplatnika na vesti je u Norveškoj – 26 odsto, a najmanji u Velikoj Britaniji – šest odsto. Rojtersov izveštaj pokazuje da je najviše onih koji su pretplaćeni na vesti uzrasta od 25 do 34 godine, a slede oni od 18. do 24. godine starosti.