Site name

Severna Koreja: Još u vrtiću se podstiče mržnja prema SAD

Severnokorejsko stanovništvo već šest decenija odrasta sa mržnjom prema SAD. Propaganda funkcioniše zato što je još živo sećanje na Korejski rat.

4

Piše: Danas Online

12. avgust 2017. 22:08

Foto: EPA/ Fazry Ismail

Severna Koreja se mentalno još uvek nalazi u 50-im godinama prošlog veka.

Kako piše Dojče vele, u Severnoj Koreji nedostaje mnogo toga, ali jedno sigurno neefikasna propagandna mašinerija. Još u vrtiću i u školskim udžbenicima podstiče se mržnja prema SAD, povezana sa strahom od "imperijalnog agresora" iz Vašingtona. Propagandi ide na ruku i to što se može pozivati na kolektivno iskustvo iz Korejskog rata. Naime, taj rat je i danas prisutan u životu ljudi u Severnoj Koreji - možda i zato što još uvek nije završen. Jer, mirovni sporazum nikada nije sklopljen, pa na granici na 38. paraleli već više od šest decija vlada samo primirje.

Dojče vele podseća da je taj rat započeo Sever. Severnokorejske trupe su 25. juna 1950. prešle 38. paralelu. Pjongjang je hteo oružjem da iznudi ponovno ujedinjenje poluostrva koje je posle drugog svetskog rata podeljeno na sever u jug. Posledice su bile katastrofalne.

Ipak, kkao navode, sada, kada američki predsednik Donald Tramp preti vatrom, besom i neobuzdanom silom i još dodaje da će se Severnoj Koreji "dogoditi stvari koje je smatrala nemogućim", to se uklapa kako u narativ Pjongjanga, tako i u istorijska iskustva.

Kada američki ministar obrane Džejms Matis severnokorejsko vođstvo upozorava na opasnost od "uništenja sopstvenog naroda", onda se propagandistički oživljava nacionalna trauma. Jer, Severna Koreja je već doživeli uništenje - između 1950. i 1953. godine.

Tri godine su američki avioni masovno bombardovali Severnu Koreju - i to bez obzira prema civilima, piše američki istoričar Brus Kamings. To tepih bombardovanje Severne Koreje je on okarakterisao kao ratni zločin. Na Severnu Koreju je bačeno više bombi i napalma nego tokom celog Drugog svetskog rata na Japan. Tokom te tri godine u Severnoj Koreji je poginulo 20 odsto stanovništva, to je procena američkog generala Kertisa Lemaja koji je u Korejskom ratu komandovao avijacijom. U jednom intervjuu iz 1984. godine on je rekao: "Mi smo spalili svaki grad, na ovaj ili onaj način. Neke i u Južnoj Koreji. Uništili smo greškom čak i južnokorejski Pusan."

Bivši američki ministar spoljnih poslova Din Rask, koji je za vreme Korejskog rata bio zadužen za Istočnu Aziju, kaže: "Između 38. paralele i kineske granice bombardovali smo svaku ciglu, ako je još stajala jedna na drugoj, sve što se kretalo. Mi smo bili potpuno nadmoćni u vazduhu i Severnu Koreju smo sravnili sa zemljom."

I pretnje atomskom bombom je Severna Koreja već čula, od američkog generala Daglasa Mekartura. U jednom intervjuu iz 1954. godine on je izrazio razočaranje jer mu nije bilo dopušteno da sprovede plan za okončanje rata u roku od deset dana. Taj njegov plan je predviđao bacanje "između 30 i 50 atomskih bombi". On je takođe predlagao da se dugoročno onemogući prelazak granice između Severne Koreje i Kine - stavljanjem radioaktivnog kobalta u pojasu od pet kilometara duž reke-granice Jalu. Time je trebalo da se prekine kineska podrška Severnoj Koreji. No, te planove su onemogućili američko Ministarstvo spoljnih poslova i UN.

U neprijatne istorijske istine - koje je Zapad zaboravio, a koje Severna Koreja i te kako pamti - spadaju i masakri. Na primer: Javnost na zapadu je tek 1999. godine saznala da su američki vojnici pod mostom No Gun Ri ubili stotine civila koji su pokušali da se spasu bekstvom.

Još gore su bile antikomunističke čistke u južnokorejskoj vojsci. Neposredno nakon izbijanja Korejskog rata, na Jugu su bili streljani navodni komunisti i simpatizeri Severa - uz znanje i pred očima američkih oficira. Izveštaji i fotografije tih zločina su decenijama držani u tajnosti, objavljeni su tek 2008. godine.

Komisija za istinu i pomirenje, osnovana za vreme južnokorejskog predsednika Roha Mo-hjuna, koji je prethodno bio aktivista za ljudska prava, procenila da je u čistkama ubijeno 100.000 ljudi. Reč je o vrlo konzervativnoj proceni, kaže se u komisiji. Za mnoge od tih masakra je nepravedno bila okrivljena Severna Koreja, koja je takođe vršila za krvave čistke.

povezane vesti

komentari (4)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

zvs

12. avgust 2017.

Malo mržnja prema amerima a malo strah od smrti..

Geni

12. avgust 2017.

Isto kao i u Srbiji.

Mladen Mladenović

13. avgust 2017.

Meni je najsmešnije navodjenje ovih strašnih činjenica, koje iznosi DW, a onda kur...sko opravdavanje onoga što su počinile SAD na Korejskom poluostrvu?!Jeste, bombardovali su, jeste, nisu ostavili "ciglu na ciglu, zasipali su narod "tepisima bombi", pobili "samo" 20% stanovništva, počinili ratne zločine, prskali teritoriju i ljude najstrašnijim otrovima, zanosili se čak nuklearnim napadima i posipanje granice radioaktivnim kobaltom ali, to je bilo "opravdano", to je bilo u "američkom interesu", zar ne? I, da li je neko odgovarao za te zločine? Da li je bilo koji Amerikanac snosio konsekvence? Da li je i za ove zločine, da ne nabrajam još gore i strašnije iz prošlosti ove države koju ja zovem "prekookeanski Kiklop", bilo ko snosio makar i moralnu odgovornost? Zločinci pišu memoare i sa time se ponose?! Da li je osnivan "specijalni" sud poput onog u Hagu? Danas "civilizovana i demokratska" Amerika Srbima nabija na nos "Srebrenicu", koju su sami kreirali, uporedjujući je sa Aušvicom?! Ko danas priča o američkim zločinima na Dalekomn istoku, koji su strašniji i gori od zločina koje je počinio Hitler? Narod Severne Koreje, ima prava da još 10.000 godina mrzi SAD, njenu politiku kao i narod te države?! I to treba da bude sasvim prirodna stvar za ostatak sveta, posebno za Nemačku, koja je počinila slične "podvige" u skorijoj prošlosti?! Šta traže SAD na Korejskom poluostrvu? Da li je i to "njihovo dvorište"?! Najstrašnije u svemu je svrstavanje "velikih" evropskih nacija uz SAD, bez smelosti da izraze neslaganje sa tom njihovom ratnom i invazionističkom politikom. Čini mi se da je EU u ropskijem položaju u odnosu prema SAD nego narod Severne Koreje u odnosu na svog lidera.

Topličanin Milan

13. avgust 2017.

Koliko razumevanja i "racionalnog" razmišljanja i shvatanja kada su Amerikanci u pitanju? Kako ono beše, "nisu oni krivi, mi smo g..."?! Zahvaljujući našem ropskom načinu razmišljanja, zahvaljujući kukavičluku sveta, posebno te "civilizovane i demokratske" Evrope, koja hladno "akademski" pobraja sve američke "podvige" i nameće ih kao neki sistem pozitivnih vrednosti? Koliko je to ljudi u Severnoj Koreji uspela da izbriše sa spiska živih ta američka ratna mašinerija? Manje je kada se kaže 20%, zar ne? Ako bi se to izrazilo u milionima, neki bi se možda zaprepastili? A u Srebrenici je kažu, posebno SAD i EU, izvršen genocid?! I osnovan je sud za taj genocid?! Zločinci, danas, posle toliko počinjenih zločina, pišu memoare o svojim "junačkim" podvizima. U Koreji,u Vijetnamu, u Južnoj Americi, Libiji, Afganistanu....?! Ima li mesta na ovoj Planeti gde "najdemokratskija" nacija nije "oslobadjala" nekoga?! Mrzeti, posle svega što su počinili u S. Koreji je nešto najprirodnije?! Jedini odgovor, ako čovek ne misli da poludi. Zar je njima potrebna propaganda? Dovoljno je samo da otvore oči i da pročitaju ono što Amerikanci pišu i govore. Nije im potrebna nikakva indoktrinacija. Indoktrinacija bi bila potrebna ako bi neko hteo bda ih ubedi da, posle svega, osećaju zahvalnost prema SAD. Kao što je to, recimo, učinjeno u Srbiji. Zamislite, neki vojni stratezi ovog prekookeanskog "Kiklopa" su hteli da bace tridesetak atomskih bombi? Da li smo svesni sa kakvim monstrumima svet ima posla?