Visoka stopa samoubistava među francuskim poljoprivrednicima

Posebno su samoubistvima skloni vlasnici malih gazdinstava i oni koji žive samo od poljoprivrede.

Istraživanje je usledilo nakon što su podaci pokazali da je stopa samoubistava među poljoprivrednicima za 20 odsto veća od proseka u francuskoj populaciji, na šta je ukazala jedna ranija studija. Iz toga proizilazi da je između 2007. i 2009. svaki drugi dan po jedan francuski poljoprivrednik počinio samoubistvo.

Prema istraživanju koje je uradila Francuska služba za javno zdravlje na osnovu podataka za period 2007-2011, u 2009. je stopa samoubistava među poljoprivrednicima bila 64, što znači da je 64 od 100.000 farmera počinilo samoubistvo.

Poređenja radi, podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je stopa samoubistava u ukupnoj populaciji muškog pola u Francuskoj 19.

Stopa samoubistava je veća među malim vlasnicima gazdinstava i među farmerima koji žive isključivo od poljoprivrede. To se objašnjava povećanom osetljivošću na finansijske rizike i većom socijalnom izolacijom.

Pad prihoda

Prema podacima Francuskog udruženja za osiguranje poljoprivrednika (MSA), 30 odsto njihovih članova u 2015. je zaradilo manje od 5.000 evra ili 350 evra mesečno prema 18 odsto farmera u 2014.

Letos su iz tog udruženja upozorili da je „u 2016. većina farmera možda zaradila i manje od 350 evra mesečno“.

Mnogima od njih zemlja i gazdinstvo su jedno što imaju i, pošto nema kupaca za tu imovinu, ne mogu da se penzionišu ili dođu do gotovine.

U 2016. je Udruženje utvrdilo nacionalni plan prevencije samoubistava poljoprivrednika čiji je cilj da se unaprede prevencija i shvatanje tog problema.

Ekološki propisi kao problem

„Modernizacija, obavezujuća ekološka regulativa, birokratsko opterećenje“, pobrojani su u studiji kao mogući uzroci visoke stope samoubistava među poljoprivrednicima.

Poljoprivredna politika na nivou EU treba da podstakne farmere kako bi imali više koristi od poljoprivrede, što će biti navedeno u predstojećoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP) za period posle 2020.

Međutim, poljoprivrednici se žale da trpe zbog visoke cene politike zaštite prirodne sredine a da ih niko ništa ne pita.

„Poljoprivrednici se stalno označavaju kao krivci, krivi zbog poljoprivredne prakse, krivi što koriste određene vrste proizvoda, a oni su zapravo žrtve“, rekla je za EURACTIV.com generalna sekretarka drugog po veličini francuskog sindikata poljoprivrednika Seoska koordinacija (Coordination Rurale) Veronik Le Floš (Véronique Le Floc’h).

„Za poljoprivredu važe pravila Svetske trgovinske organizacije i globalne cene a mi danas imamo niske cene, nema zarade i moral je nizak. Na sve to imamo nove odluke i regulative koje mogu dodatno da pogoršaju uslove rada poljopriovrednika i njihovu sposobnost da proizvode“, istakla je Le Floš.

Kako se dalje navodi, članice EU glasaće o daljoj upotrebi glifosata, sredstva protiv korova koje je SZO 2015. stavila na listu mogućih kancerogena. Međutim, evropske agencije za bezbednost hrane i hemikalije presudile su da je glifosat bezbedan i 5. ili 6. oktobra o tome će se glasati i, ako dobije kvalifikovanu većinu, taj herbicid ostaje u upotrebi.

Francuska je već najavila da će glasati protiv, čime je naljutila svoje poljoprivrednike koji su nedavno blokirali parisku aveniju Šanzelize u znak protesta zbog takve odluke.

„Zabrana glifosata imaće finansijske posledice koje se procenjuju na između milijardu i dve milijarde evra, prvenstveno kod proizvođača cerealija i vina. Danas, kada ne postoje alternative, jasno je da se moramo usprotiviti toj odluci znajući da u trenutnoj ekonomskoj situaciji poljoprivrednici ne zloupotrebljavaju glifosat“, kazala je Le Floš.