Rešavanje konflikta sa adolescentima

Konflikt nije platforma za utvrđivanje moći

Najveći izazov sa kojim se susreću roditelji jeste komunikacija sa svojim adolescentom. Nije baš lako imati dobru komunikaciju sa adolescentima. Šta god da im kažemo preispituju, ne odgovara im ili ne žele da slušaju. Sistem koji je do tada „palio“ – ja kažem on/ona posluša, sada više ne prolazi. Brzo menjaju svoja raspoloženja, ono što im danas prija ne znači da će i sutra. Izgleda kao da moramo da pazimo u razgovoru sa njima, da biramo reči (jer ne znamo kako će ih tumačiti), a posebno mora da se vodi računa šta se govori za njihove prijatelje. I sve deluje kao  večita borba između poštovanja autoriteta, obaveza sa jedne i samovolje i njihove individualnosti, sa druge strane. Testiraju naše strpljenje, jer postoje obaveze koje trebaju da ispune radi njihove budućnosti (i to što pre, ako je moguće), a ne samo da prave kreativni nered, zabavu i ono što se njima sviđa i dopada. Bazična emocionalna kompetencija tolerancija na frustraciju kod odraslog treba biti u punom kapacitetu. Da bi sebi olakšali, a uz to i pozitivno uticali na vaš odnos sa adolescentom, treba se naoružati znanjima i veštinama u komunikaciji sa njima.

Konflikt nije platforma utvrđivanja moći

Da li je moguće graditi dobar odnos sa adolescentom bez konflikta? Kako komunicirati bez nerviranja i stalnog ubeđivanja i razjašnjavanja? Dragi roditelji, nastavnici i svi oni koji imate kontakte sa adolescentima, konflikti su razvojno neophodni. Kroz njih deca sazrevaju, izgrađuju svoj identitet, uče o sebi i svetu koji ih okružuje, pronalaze svoje puteve koji ih vode ka odraslom svetu. Konflikti dolaze sa napuštanjem slike idealizovanog roditelja, vršnjaka, škole ali i  idealizovane slike sebe (ja sve mogu, ja sam najlepši, najbolji i sl.). Adolescent se suočava sa činjenicom da svet odraslih nije mesto u kojem su njegove potrebe na vrhu prioriteta i uči kako da odloži njihovo zadovoljenje, kojim ponašanjima ih može dobiti i koliko je njegova odgovornost za svoja dela. Suočavaju se sa obavezama i odgovornostima (najčešće ih na to roditelji podsećaju), što ni malo ne prija njihovom nedovoljno čvrstom izgrađenom emocionalnom svetu. Dok u njima vladaju pitanja „Ko sam ja?“, „Da li sam lep/lepa?“, „Kako da se dopadnem vršnjacima?“ i sl. dolaze pitanje „Da li vredim“ i „Koliko vredim?“. Odgovore na ova pitanja traže u svetu odraslih. Suprotstavljaju se zahtevima odraslog sveta, jer nisu dovoljno emocionalno zreli da se nose sa njim, a sa druge strane tako uporno žele da dobiju emotivnu podršku i potvrdu od odraslih. Tako su roditelji čas prijatelji (jer zadovoljavaju osnovne potrebe i pružaju emotivnu sigurnost) ali su i oni koji ne razumeju individualnost (zahtevaju, kontrolišu i postavljaju granice).

Konflikti su česti i oni mogu biti razvojni samo ako ne postanu igra moći između roditelja i deteta. Ako roditelj ima doživljaj da se samo njegova „reč“ važi i da su oni apsolutno u pravu, adolescent će osećati da njegova ličnost nije uvažena, a samim tim i da manje vredi. Odrasli koji nastupaju sa stavom tzv. „Zato što ja tako kažem“ bez objašnjenja zašto misle da je to dobro za dete a i za odrasle, pokazuju svoju moć u odnosu. Sve to može dovesti do pojave otpora u odnosu, jer kod adolescenta budi doživljaj da je na suprotnoj strani. Otpori se mogu ispoljavati kroz različita ponašanja. Od toga da se adolescent povlači sa doživljajem nerazumevanja i nezadovoljstva, do toga da se veoma burno suprotstavlja nametnutim pravilima sa željom da sebe dožive kao moćne i dominantne. Emotivno, kako god da se ponašaju, osećaće se neadekvatno i produbljivaće već postojeću nesigurnost u svoje sposobnosti i ličnost.

Tamo gde postoji pobednik i pobeđena strana nema konstruktivnog i korisnog rešenja, uvek će neko biti nezadovoljan i loše će se osećati. Odrasli, jer će dobijati inat i bunt od adolescenta, a adolescent zato što će dobijati doživljaj da ga ne razumeju i ne podržavaju odrasli. Problem-konflikt je zajednički, a ne platforma za utvrđivanje moći. Kada je problem zajednički i osećaj sigurnosti u njegovom razrešavanju je zajednički. Kroz konstruktivno razrešavanje konflikta adolescent će učiti kako da toleriše različitosti u potrebama, kako da poštuje pravila, kako da bude odgovoran za svoje odluke i ponašanja, a najbitnije, koje su njegove mogućnosti i granice u realnom svetu.

Konflikt nije platforma za utvrđivanje moći, već platforma za učenje veština komunikacije, veština tolerisanja različitosti potreba i mišljenja, kao i platforma za potvrđivanje pozitivne slike o sebi.

Rešavanje konflikta-problema sa adolescentom

Kada odrasli komuniciraju sa detetom, šalju mu poruke o njemu samom. Bila to verbalna ili neverbalna komunikacija sa detetom, ona nosi u sebi poruku koju dete prihvata i na osnovu koje ispoljava određenu reakciju (ponašanje). Na dobijenim porukama dete, a kasnije i adolescent, razvija svoje samopoštovanje, samopouzdanje i svoju ličnost. Ako odrasla osoba hvali adolescenta povodom nekog njegovog ponašanja, adolescent će dobijati poruku „ti vrediš, dobar si u tome što radiš, poštujem te zbog toga, verujem u tebe i tvoje sposobnosti“ i sl. Kroz pohvale deca grade pozitivan stav o sebi (da su vredni ljubavi i pažnje), pozitivan stav o svojoj ličnosti (sa kojim će kasnije koračati kroz život) ali i pozitivan stav o odraslima koji ga okružuju.

Međutim, ne može se svako ponašanje hvaliti, jer realno nisu sva ponašanja za pohvalu, kako kod dece tako i kod odraslih. Kritika koja ne vređa dete, koja ne oduzima ličnu vrednost i ona koja ne izaziva stid ili poniženje, imaće pozitivan efekat i doprinosiće u odnosu sa adolescentom. Ako se kritika uputi polazeći od toga kako njegovo ponašanje utiče na druge i kako se okolina oseća povodom toga, imaće bolju i efikasniju poruku nego generalizujuća kritika da nešto nije dobro. U zavisnosti od toga kakvu poruku šaljete zavisi i kakav će se odnos graditi sa adolescentom, odnosno kakva će se ponašanja ispoljiti kod adolescenta.

Poruke koje deca dobijaju u odnosu sa odraslima, bile one verbalno ili neverbalno poslate, uticaće na izgradnju njegovog samopoštovanja i samopouzdanja ali i na kvalitet odnosa u kojem su.

Da bi komunikacije sa adolescentom bila dobra i da bi vaš odnos bio stabilniji, potrebno je aktivno slušati adolescenta. Aktivno slušanje ne podrazumeva samo slušanje i klimanje glavom dok adolescent govori o nečemu. Aktivno slušanje podrazumeva podsticanje i razumevanje onoga što adolescent oseća i misli. Odrasla osoba podstiče adolescenta da se izrazi svoja mišljenja, osećanja i razloge zašto je izabrao neko ponašanje kao rešenje. Aktivno ćete slušati adolescenta ako imate empatiju i doživljaj razumevanja onog o čemu vam priča.

Komunikacija koja se zasniva na nuđenju gotovih rešenja, prekidanju verbalnog izražavanja adolescenta ili „pametovanju“, ne pokazuje da slušate i razumete svog sagovornika, u ovom slučaju adolescenta. Prihvatanje onog što adolescent govori ne mora da znači da se i slažete sa tim. Prihvata se volja i inicijativa adolescenta da izrazi sebe, kao i njegova individualnost. Prihvatanje će imati širi uticaj na vaš odnos, jer će te time poslati poruku da prihvatate adolescenta čak i kada greši. Imaćete vremena da iznesete svoje razloge zašto se ne slažete sa njim, zato treba biti strpljiv dok govore.

Evo jedne tehnike kako se može kroz 6 koraka raditi na odnosu sa adolescentom, a istovremeno i na problemu. Koraci su razdvojeni radi bolje preglednosti ali ih objedinite u prirodnoj atmosferi komunikacije. Nije preporučljivo da komunikacija nosi doživljaj ispitivanja ili rešavanja nekog upitnika sa adolescentom.

1. korak – Definišite problem zbog kojeg se javlja konflikt

Najpre izaberite pogodno vreme za razgovor o problemu. Neće se ništa postići ako je adolescent u pripremama za izlazak, gleda neki film ili je sa društvom. Isto tako, morate i vi imati dovoljno vremena da sedite i „gledate ga u oči“. Kada sednete, jasno i konkretno iznesite u čemu je problem, kako se osećate povodom toga što se dešava i našta ukazujete. Pokažite volju da ste zainteresovani da zajedno rešite problem.

2. korak – Traženje alternativnih rešenja

Da bi se adolescent osećao uvaženim i prihvaćenim tražite od njega da predloži svoja rešenja. Iznenadićete se koliko su kreativni u idejama. Prihvatite njegov trud i ideje za rešenje problema, ne pravite primedbe, procene predloženog. Motivišite adolescenta da što više ideja iznese. Očekujte da će iznositi ideje koje su više povezane sa njegovim potrebama, ali ga motivišite da iznosi ideje koje uvažavaju i potrebe drugih. Kada adolescent završi, predložite i vi moguća rešenja. Budite i vi kreativni i uvažavajte potrebe adolescenta i osećanja.

3. korak – Kritičko ocenjivanje alternativa

Kada ste zajedno predložili rešenja, na red dolazi kritičko ocenjivanje predloženih ideja. Vodite računa o tome kada kritikujete rešenja, na koji način to radite i koju poruku kritika ima. Ne bi bilo dobro da adolescent doživi da su njegove ideje manje vredne zato što je izneo nedovoljno konstruktivna rešenja. Zajedno odbacite ona rešenja koja nisu prihvatljiva za obe strane. Nije moguće uvek udovoljiti adolescentima, zato obavezno objasnite zašto su neka rešenja neprihvatljiva za vas. Isto tražite i od adolescenta. Neka obrazloži zašto su za njega vaša ponuđena rešenja neprihvatljiva. Tražite najbolje rešenje ili ono koje je bolje od ostalih.

4. korak – Odlučivanje, izbor najprihvatljivijeg rešenja

Izabrano rešenje će biti dobro samo ako su obe strane saglasne sa njim. Kada se složite oko rešenja nekog problema, podelite uloge i odgovornosti u realizaciji. Jasno podelite obaveze i proverite da li su ih svi dobro razumeli.

5. korak – Realizacija rešenja

Kao i u prethodnim koracima dogovorite se od kad „stupa na snagu“ vaš zajednički dogovor. Nemojte previše ni odlagati ali ni ubrzavati. Bitno je da se naglasi da, ako se pojavi nova ideja o novom boljem rešenju, možete da je opet zajedno razmotrite.

6. korak – Ispitivanje fukcionisanja dogovora i izmene ako „ne ide“

Ako ne ide sa podeljenim ulogama, zaduženjima i odgovornostima, podsetite se o napravljenom dogovoru i zašto je on izabran kao najbolje rešenje. Dopunite boljim rešenjim dogovor ili plan i napravite neophodne izmene.

Cilj ovih koraka je uspešno rešavanje problema, građenje dobrog odnosa sa adolescentom ali i učvršćivanje samopouzdanja kod adolescenta. Pružajući dovoljno prostora adolescentu da eksperimentiše sa svojim stavovima i idejama nudite sigurnu bazu za razvoj njegovog zrelog samopouzdanja. Zrelo samopouzdanje proizilazi iz napuštanja idealizovane slike sebe i realnog, celovitog sagledavanje vlastitih osećanja, uverenja, sposobnosti, kao i kroz sticanje pozitivnih iskustava. Pozitivna iskustva u odnosu sa roditeljima-odraslima pružiće mogućnost da adolescent uči kako da bude odgovoran za svoja ponašanja, da se oseća dobro kada poštuje dogovore i da uspešno iznosi svoja mišljenja i osećanja. Gradite odnos koji je platforma sigurnosti i individualnosti, a ne platforma utvrđivanja moći.

Pružajući dovoljno prostora adolescentu da eksperimentiše sa svojim stavovima i idejama nudite sigurnu bazu za razvoj njegovog zrelog samopouzdanja. Zrelo samopouzdanje proizilazi iz napuštanja idealizovane slike sebe i realnog, celovitog sagledavanje vlastitih osećanja, uverenja, sposobnosti, kao i kroz sticanje pozitivnih iskustava.

Marina Brašić

dipl. specijalni pedagog, O.L.I. psihološki savetnik

e-mail: [email protected]

tel:063/8771641