Njujork (2): Ljubav prema svom gradu

Na svakom koraku susrećete se sa nepatvorenom odgovornošću građana/građanki za svoj grad. Za vreme ovogodišnjeg zimskog nevremena na poziv gradske vlasti da se ne koriste osobni automobili, ulice su opustele. Teška mehanizacija je začas očistila zavejane bulevare, a već sutradan ujutru bez ikakve prisile građani su sami očistili trotoare. Stara napuštena deonica nadzemnog metroa u zapadnom Menhetnu na inicijativu građana pretvorena je u oazu zelenila, Semiramidin vrt koji građani zdušno održavaju.

Najdirljiviji je odnos prema Svetskom trgovinskom centru. Nekada su kule bliznakinje (visoke 417 i 415m), delo američkog arhitekte Minoru Jamasakija (1912-1986) i njihovo okruženje (još pet solitera) bile simbol Njujorka. Onda su usledili napadi na ove simbole američke moći i prestiža. U prvom 1993. povređeno je gotovo 1000 ljudi. U drugom kobnog 11. septembra 2001. razmere stradanja su bile stravične. Zakucavanjem aviona u kule teroristi su ih srušili, ali ne samo njih već čitav kompleks zgrada. Ostalo je jedno stepenište i kataločka crkva na obodu kompleksa. Život je izgubilo 2800 ljudi. Usred Njujorka zjapila je rana.

U gabaritu kula bliznakinja nikle su dve impresivne fontane koje sakupljaju suze celog sveta i puštaju ih da tonu u tminu bez dna. Na obodu fontana su uklesana imena poginulih. Između fontana je Toranj slobode (tako ga zovu Njujorčani) delo engleskog arhitekte ser Normana Fostera. Toranj slobode je najviša zgrada zapadne hemisfere (sa antenom 541 metar ili 1776 stopa što odgovara godini donošenja Deklaracije o nezavisnosti SAD). Na četiri stotine sedamnaestom metru počinje krov tornja. Toliko je bila visoka Severna kula bliznakinja.

U Toranj slobode se ulazi kroz hodnih od granitnih sivosmeđih stena. Njujork je izgrađen na goloj steni. Baš taj tvrdi kamen mu omogućava da stremi ka nebu. Na putu do liftova možete da opipate stene, da osetite njihovu čvrstinu i sa poverenjem krenete ka sto drugom spratu. Od polaska lifta do sto drugog sprata gledaćete istoriju Njujorka u slikama. Ne osetite da ste se popeli. Na izlasku iz lifta posetioce čeka novi lajt šou, a kad isteku slike o nastanku i poziciji Tornja slobode podiže se platno i Njujork vas zabljesne sa svim svojim svetlima uživo.

Osnova tornja ima 3.700 metara kvadratnih. Prvih pedeset metara zgrade zidovi su od ojačanog armiranog betona što joj pruža zaštitu od napada automobila ili kamiona bombi. Od dvadesetog sprata naviše toranj menja unutrašnju strukturu. U poprečnom preseku zgrada je sastavljena odatle do krova od osam jednakokrakih trouglova. Zaštitni sistemi zgrade su prava tehnološka čuda našeg doba. Obris Njujorka je još lepši i viši.

Tržni centar sa prestižnim brendovima nalazi se u podnožju tornja. U prodavnice tog centra zalaze retki, ispod pravih prirodnih palmi u zastakljenom holu stotine Njujorčana jede svoj podnevni obrok i uživa u prijatnim holovima gledajući reku. I ako imate malo para užitak vam je zagarantovan. Taj spoj luksuza i lepote svima dostupne vezuje žitelje grada za Njujork.