Ankara (5): Na nedeljnom čaju

Nigde nije bilo nikog izuzev vremešnih i markantnih brkajlija koji su udobno smešteni u kafanama i restoranima lagano gustirali svoj omiljeni napitak – turski čaj u staklenim čašama. Na ulicama – o kafani da ne govorimo – nigde nijedne žene! Slika poznata, balkanska, zaključujem i mislim o bigamiji koju je po dolasku na vlast ukinuo Otac nacije. A kako je nastala? Pre mnogo vekova i posle bezbroj osvajačkih ratova – mnogo vojnika je ginulo u borbi, a njihove žene su ostajale udovice. Kada je to počelo da predstavlja problem, Muhamed je naložio da se one nekako zbrinu. Neko se dosetio pa je pored svoje žene u svoj dom primio i nekoliko udovica. Pošto se to pokazalo dobro za obe strane – praksa se nastavila sve dok na čelo vlasti nije došao Kemal Mustafa sa zakonom koji nalaže monogamiju.

Iza ugla jedne od ulica koja vodi do trga Uliks pojavila se masa mladih ljudi. Bučno i gnevno uzvikivali su nerazumljive reči, podizali ruke sa stisnutim pesnicama i gledali smrknuto… Šta se dešava, pitamo zapanjeni. „Oni traže da uđu u EU“, objašnjava nam sredovečan vlasnik kafane. „A nikad nas neće primiti jer za tako nešto postoje realne prepreke. Pod 1, ukoliko nas prime, ogroman broj stanovnika napustio bi Tursku. Pod 2 – istog časa Nemačka bi postala najveća zemlja van Turske, pod 3 – u našoj zemlji bi morao da se ukine zakon o smrtnoj kazni koji je uveden još od pamtiveka!

A ima tu još nešto… Naš čovek je neupućen – posebno ako je iz provincije i ako se nađe van svoje zemlje kao što je slučaj jednog našeg zemljaka iz zabitog anadolskog sela koji je otišao u inostranstvo na rad. Nekako je stigao do Nemačke, gde su ga smestili u barake sa Srbima i dali posao na građevini. Posle prve plate bio je toliko zadovoljan zaradom pa je odlučio da nauči jezik zemlje u kojoj radi. Pamtio je svaku reč. Sve do jedne večeri kada je kelnerici u gradskoj kafani naručio pivo – na srpskom jeziku – ubeđen da je nemački. I tek tad je shvatio da je sve vreme učio srpski! Kad se vratio, sve je ispričao kolegama i dodao da mu se srpski mnogo sviđa – naročito psovke koje će i dalje koristiti!