Kamila je gorostasna životinja. Nomad joj duguje za svoje stanište (vuna) i hranu (meso, mleko), žene joj duguju njihovu obilatu lepotu, a zanatsko umeće Sahravija joj duguje svoje kitnjaste proizvode od kože.
Kamila je ta koja je nomadima omogućila putovanje, bez nje nikada ne bi postojali epski karavani trans saharske trgovine. I Marokanci kažu kako im je dobro znana uloga kamila u istoriji te zemlje. Bile su kamen temeljac Almoravidske imperije, velikih nomada Berbera koji su jašući u 11. veku uspostavili carstvo po zapadu Magreba I Al-Andalusije, najvećih delova Portugala i Španije. Srednjovekovni arapski filozof Ibn Khaldun (1332-1406) je istakao važnost nomada na kamilama koji su napustili svoju zemlju kako bi istraživali nove teritorije, što je bio početak moćne dinastije.
U bejdanskoj tradiciji nomadskog života, kamila nosi specijalne znake, koji se mogu naći na njenom dugačkom vratu ili na stražnjim delovima tela. Svaki znak, koji se zove en-nar, je poseban simbol povezan sa plemenom kome kamila pripada. Svaki beduin, zahvaljujući znanju koju je stekao dnevnom pastirskom praksom, može da utvrdi mnoštvo plemenskih znakova i da za tren oka kom plemenu pripada svaka kamila. Dok se stoka može izgubiti u krdu, jedna kamila nikada ne može biti pobrkana sa drugom; svaka je još u mladosti, vrelim gvožđem obeležena žigom na leđima za ceo život.
Kamilino sedlo (rahla) je vrhunski simbol bejdanskog (mavarskog) pastoralizma. Mavarska rahlaje složena kombinacija materijala, oblika i metoda korišćenih za njeno oblikovanje i predstavlja tradicionalno znanje bejdanskih zanatlija. Striktna je podela rada u izradi sedla. Neke delove rade muškarci, a drugi su rezervisani za žene. Rahla je odolela iskušenjima vremena i ponos je jahača kamile. Često je on to sedlo nasledio od svojih predaka.
Mleko kamile igra vitalnu ulogu u ishrani nomada. Mleko se obrađuje u mrah (prostranom prostoru namenjenom kamilama) ili usred pašnjaka, tokom sata poetski nazvanog „kamilja zvezda“(nejmet ez-zway). U bejdanskoj tradiciji, samo muškarci, pastiri, mogu musti mleko kamile. U stojećoj poziciji, on muze mleko u drvenu posudu (adars).
Mleko se servira odmah nakon muže; toplo i penušavo (raghwa), a može postati i Ieden (fermentizovani napitak) kada se zgruša i usiri ili biti osvežavajuće kada se pomeša sa vodom (chnin ili zrig). Ovo mleko je simbol napretka i blagostanja. Bejdanski narod smatra da je belina mleka povezana sa zdravim životom i pozitivnom vitalnom energijom. Mleko može otkriti dosta o tome gde je kamila bila na ispaši. Koristeći svoje čulo ukusa, Bejdan može znati koje je bilje i paprat životinja jela i na osnovu toga reći koju je rutu za ispašu koristilo njegovo krdo.
Prema bejdanskoj nomadskoj tradiciji, kamila je u središtu svih društvenih odnosa. Nuđenje nhire (žrtvovanje ženske kamile) je ukazivanje časti domaćinu, poštovanje ili zahvalnost. Ponuda nhire na verskom skupu (zawia) ili bejdanskoj porodici (khajama) je značajna demonstracija poštovanja i volje da se zasnuju čvršće društvene veze. Targuiba (ritual obavljanja nhire pred šatorom neke uticajne osobi) velika je demonstracija volje da se jedno pleme ujedini sa drugim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
