Naočare za sunce: Govore dok sakrivaju

Iako mogu biti veoma skupe, i sa malo para moguće je „nabaciti” naočare u skladu sa modnim smernicama. Šta više, to je nezaobilazan kriterijum pri kupovini jer uloga ovakvih „cvika” nikada nije samo zaštita od sunca (ili od pogleda). Podjednako važan „zadatak” je i nemi govor naočara o ukusu i statusu onih koji ih nose.

Bulgarijeve naočare za sunce u kutiji sa zmijom otrovnicom! U poznatom londonoskom butiku priredili su atraktivan prizor za mušterije, ali i pronašli pouzdanog stražara za naočare koje su koštale 120.000 dolara. Međutim, ako ste pomislili da su to bile najskuplje „cvike“ na svetu, prevarili ste se. Ovih dana aktuelne su naočare za sunce sa potpisom Dolče Gabane. Iako imaju okvir od zlata, kao i specijalna stakla, cena od 383.690 dolara deluje nestvarno.

Većina ljudi na svetu, i to onih bogatijih, za naočare izdvaja između 50 i 150 dolara. Zato su mediji pre nekoliko godina preneli vest da je glumica Šeron Stoun dobila ručno pravljene od već pomenutog Bulgarija za 400 dolara. Istina, na tržištu se mogu naći i primerci koji koštaju preko 1.000 dolara, kao što naočari iz Fendijeve radionice. U samom vrhu, barem kada je reč o „cvikama“ koje može priuštiti veći broj ljudi, nalazi se model dizajnera Mosa Lipova, sa ramom od nojeve kosti i aligatorske kože. Cena: 3.800 dolara.

Da li je to mnogo para za par stakala u boji i okvir, pa čak i ako je on načinjen od retko upotrebljavanih materijala? Ako uzmemo da je donja cena za kvalitetne (i brendirane) naočare oko 100 dolara, onda ispada da je delo Mosa Lipova 38 puta skuplje. Prevedeno u svet automobila, to bi izgledalo ovako: ako najjeftinije, ali iole kvalitetno vozilo košta 7.500 evra, onda za ono skuplje 38 puta treba izdvojiti 285.000 evra. A tada smo, kada je o automobilima reč, u društvu ferarija, bugatija, masaratija.

Foto: Freeimages/Roar Petersen

Pod obavezno

Slično tvrdnji teoretičara Maršala Makluana da svako ljudsko čulo ima veštački nastavak, neko je o naočarima za sunce kazao da su one produžetak individualnosti u spoljni svet. Međutim, pojedini sociolozi i psiholozi tvrde sasvim suprotno. Po njima, naočare često služe za sakrivanje sopstvenog (ne)raspoloženja od tuđih pogleda. S druge strane, stakla za sunce gotovo uvek doprinose „cool” izgledu (što nije slučaj sa naočarama za dioptriju), pa ih mnogi koriste kao terapiju za podizanje samopouzdanja.

Istorija je zabeležila da je rimski imperator Neron gledao gladijatorske borbe sa brušenim smaragdima na očima. Kineske sudije su tokom 12. veka koristile panele od kvarca dok su ispitivali okrivljene. Uz to pomagalo su krili pogled i ekspresiju lica sa ciljem da ne utiču na odgovore ispitanika. U 18. veku pojavile su se preteče današnjih naočara za vid. Zanimljivo, prve „cvike” za sunce (sa braon staklima) nosili su oboleli od sifilisa. Tokom 19. i početkom 20. veka lekari su ih davali tim bolesnicima pošto je njima smetala svetlost.

Naočare za sunce su na velika vrata ušle u modu tokom ere nemog filma. Popularni glumci su ih nosili, a njihovi obožavaoci su ih oponašali. Obično se misli da su zvezde velikog ekrana izabrale naočare kao modni detalj koji je „pojačavao” njihovu estradnu veličinu. Takođe, smatra se da su one služile i za „sakrivanje” od nasrtljivih fanova. Međutim, istina je sasvim drugačija. U pionirskim danima tehnika snimanja filmova je zahtevala jake reflektore bez filtera zbog čega su glumci bili jako osetljivi na svaku vrstu svetlosti.  

Izaberite pravi oblik

Na internetu je moguće pronaći sajtove koji omogućavaju izbor adekvatnog oblika naočara. Preko veb kamere ili selfija načinjenog telefonom slika se aplouduje na server, posle čega specijalni algoritmi analiziraju lice i preporučuju oblik naočara. Postoji šest oblika lica: okrugli, ovalni, kvadratni, izduženi, srcasti i dijamantski. Svakom od ovih šest oblika lica odgovaraju različiti oblici naočara.

Tekst je preuzet sa sajta“Male priče“