Pariz (3): Staklena bašta za lokvanje

Zbog Moneovih lokvanja. Pre dvadesetak godina jedan profesor je doveo svoje učenike da gledaju slike. Rekao im je da sednu na pod. I ja sam to učinila. Bili smo deo slika. Danas je Oranžeri pod staklenom kupolom kroz koju svetlost daje novu dimenziju delima slikara svetlosti. Vodeni lokvanji bili su inspiracija idejnog tvorca impresionizma, po čijoj je slici, nastaloj u luci Avr, ceo pravac dobio ime. Dobrih pola veka, svog dugog života, proveo je u svom vrtu na selu, slikajući lokvanje. Naslikao ih je na stotine. Slikao je iste motive iznova i iznova, u različitim intervalima dana, u različitim vremenskim uslovima. „Obično je stajao na mostu, gde je slikao svoje vodene lokvanje. Ono što Moneove slike čini tako posebnim jeste to da vi na njima ne vidite ništa drugo osim vode i prirode. Na njima skoro da nema neba.“

Klod Mone je bio veliki putnik. On vidi treperenje u dosadi snežnog dana u Norveškoj. Uživa u bojama lala u Holandiji. Londonska magla za njega je tajanstveno provokativno iskušenje. Boje fasada koje dršću u kanalima Venecije su njegova paleta. Ostaje fascinantna Viktorijanska gotička zgrada novog parlamenta u Londonu nejasna u izmaglici. Mone 1912. izlaže dvadeset i devet pejzaža Venecije. Pogledi na katedrale i palate nosili su u sebi romantičnu bajkovitost. Jedinstvo izmaglice i arhitekture, kamena i svetla. Zahvaljujući prodaji slika, Mone je mogao da se posveti stvaranju svoga vrta na selu, kao umetničkog dela koje će inspirisati umetnika da se izrazi bojama na svojim platnima. Birao je biljke imajući na umu motive za buduće slike. Kasnije su Monea posećivali američki kolekcionari i japansko plemstvo i naravno prijatelji. Napravio je lučni drveni most sličan mostovima sa japanskih drvoreza. To je bilo njegovo mesto, izloženo suncu i svetlosti, poetično svakako i lokvanji su gledani Moneovim okom postali jedinstven umetnički doživljaj. Lokvanji se obično uzimaju kao primer njegovog konačnog impresionističkog izraza, dematerijalizacije sveta oko sebe, uranjanje u idealizam. Stvarnost, to je boja, samo boja. Poznavaoci slikarstva ističu plave lokvanje, smatrajući da Klod Mone eliminiše horizont i fokusira se na mali prostor vode, viđen kao komad prirode, gotovo izbliza. Detalji se ne ističu i opšti utisak je da je to jedna bezoblična površina vode. Veliki beli cvetovi lokvanja, sa svojim širokim, voskastim površinama, odražavaju promenu svetla u toku dana. Izgleda da je kasno po podne i vidno polje je neograničeno plave boje. Zatvoreni cvetovi, nestajući u skoro nečitljivim potezima četkice, daleko, liče na večernje zvezde.

Osam slika velikih dimenzija poklonio je narodu Francuske posle Prvog svetskog rata i ostvario je svoj san da veliku staklenu baštu Luvra pretvori u muzej gde će smestiti svoje lokvanje. Oranžeri danas zovu „Sikstinska kapela impresionizma“. Moja fascinacija traje kroz susret sa slikama Modiljanija, Matisa, Pikasa, dok se čuje kako njihov savremenik, pesnik Gijom Apoliner, recituje svoju čuvenu pesmu „Most Mirabo“ („Sve nose dani osim mene“).