Hangdžou (2): Predeo stvoren za slikara

No zapadnjacima je možda najrečitiji opis Hangdžoua iz 13. veka koji je dao francuski istoričar Žak Žerme u delu „Svakodnevnica u Kini uoči mongolske invazije“: „Zelene planine okružuju sa svih strana nepomične vode jezera. Vidikovci i kule u mešavini zlatnih i azurnih boja uzdižu se tu i tamo. Neko bi rekao, predeo stvoren za slikara.“

Hangžou ima mnogo naziva. To je jedna od sedam drevnih kineskih prestonica. Poznat je kao Bajni grad na jugoistoku, najromantičniji grad u zemlji i Orijentalna prestonica dokolice. Nazivan je Zemljom riba i pirinča, kineskim gradom svile I domom kulturne ostavštine. Poslednjih decenija zbog vrtoglavog razvoja elektronske industrije i informatičko-komunikacionih tehnologija (ITC) ga smatraju „Silikonskom dolinom“ NR Kine.

U pitanju je za srpske i evropske pojmove ogroman grad, mada u NR Kini spade u „drugi krug“( za razliku od Pekinga, Šangaja, Šenžena i Gvanzua, iz „prvog kruga“). Njegova gradska površina je preko 3.300 kvadratnih kilometara i tu živi više od sedam miliona ljudi. Šire gradsko područje koje obuhvata još tri grada, četvrto je najprostranije u NR Kini i po površini (34.500 kvadratnih kilometara) skoro tri puta veće od Crne Gore.

Uprkos veličini grad se za posetioce pogodno razvijao, budući da je novi i brzo rastući deo Hangdžoua odvojen od starijih delova velikim jezerom, nizom srednjevekovnih kanala i brdima u daljini. Delovi koji su istorijsko nasleđe se od 1980-ih brižljivo obnavlja, dok su stambene i poslovne četvrti 21. veka sa neminovnih 20 i više spratova.

Slikovita područja oko Zapadnog jezera su u proleće i leto jedro zelena od čestih pljuskova kiše i visoke vlage. Ulice u tom delu grada su svojevrsni botanički tuneli, nakriljene moćnim stablima kineskog konjskog oraha (Aesculus chinensis), slatke masline (osmanthus, „gradskog cveta“ Handžoua), medenih kineskih jagoda (Myrica rubra) i magnolija. Blaga zelena južna padina Imperatorovog brda nefrita (ili poludragog kamena žada), kraj sobe u hotelu „Handžou Vest Lejk Hilvju Internešenel“ mamila je da se kroz prozor iskorači na nju.

Moderno gradsko jezgro je takođe privlačno i pristupačno, sa neizbežnim osećajem napretka na ulicama krcatim pešacima. Dalje se nižu sve ređe sivi stambeni blokovi i redovi imućnih kuća na četiri i pet spratova okrečeni veselim pastelnim bojama. Lokalno stanovništvo ih zove „vile“ i mnoge imaju fasade koje podsećaju na evropske, ili krovove u obliku kineskih pagoda (ponekad oboje).

Građevinari u sve bogatijoj NR Kini veoma oponašaju evropska zdanja. Tako su na nekadašnjim oranicama oko Hangdžoa nikla naselja koja podsećaju na Pariz (sa Ajfelovom kulom čija je visina trećina originalne), ili nazvana Venecija na vodi, Mediteranske vile, Holandija na vodi, kao i Ciriške planinske kuće, na padini u predgrađu, 20-ak kilometara od centra grada.

To je način da se izbegnu visoke i zgrade srednje visine koje dominiraju stambenim četvrtima Hangdžoua, ali i prenaseljenost i višesatna saobraćajna zakrčenost u centru grada. Hangžu je četvrti grad po gustini naseljenosti u Kini u 2015. (2.100 ljudi po kvadratnom kilometru u gradskoj zoni).