Hangdžou (6): Uživanje u zelenom čaju

Tu možete saznati više o procesu uzgajanja i berbe. U Hongdžou se možete i sami okušati u branju čaja, a „žetvu“ poneti kao vredan poklon.

Najpoznatiji čaj iz Hangdžoua je Longđing. The tea gets its name from the place where it is grown: Longjing village, which is surrounded by mountains. With a history of more than 1,200 years, zeleni Sihu Longđing čaj (Čaj sa Zmajevog izvora na Zapadnom jezeru) smatra se najboljim među deset poznatih kineskih čajeva.

Longđing je toliko visoko cenjen da se čaj iz prvog i najvrednijeg branja, koje je obično između marta i maja, a naročito usred Kingming Festivala, početkom aprila, prodaje i do 6.700 britanskih funti za kilogram. Nekoliko sela u okolini Hangdžoua je velikom brzinom modernizovano kao rezultat uspešnog izvoza.

Upućeni kažu da je Longđin čaj veoma okrepljujući zahvaljujući zrenju tokom jeseni i zime. NJegova mekoća, lekovitost i ugodan miris dolaze zahvaljujući umerenoj i vlažnoj klimi delte reke Jangce.

Najbolji i najneodoljiviji od svih LongĐin čajeva je onaj koji miriše i ima ukus ekstrata hlorofila i kremastih lešnika. Kvalitet čaja koji se služi na samom „Zmajevom Izvoru“ je izuzetan, a lokalna čajna manija je toliko velika da je čak i voda koja se za njegovo spravljanje koristi cenjena. Zahvataju je na izvoru „San tigra koji grebe“, udaljenom tri kilometra.

No, Longđing nije jedini čaj kojim se Hangdžou ponosi. Mnogi okruzi imaju vlastite čajeve. Neki od njih potiču kao I Longđin iz vremena Tang dinastije ((618-907). Neki se prodaju polusirovi poluprženi.

Branje čaja je svojevrsna veština. Berači listova čaja u Longđin oblasti i danas su uglavnom žene. Ponosne su što se listovi Longđin čaja i dalje beru ručno. Pri tome je najbolje odjednom ubrati pupoljak sa listom. Inače, pupoljak je obično duži od cveta.

„Tišou tehnika (podizanje rukom)“ je najpopularnija za branje lišća. Prvi korak je izbor pravog lista. Notom se list pritisne nežno koristeći palac i kažiprst sa dlanom naniže, podigne ruka, i to je to. Na taj način su i list i pupoljak zaštićeni. Važno je ne pritiskati listove noktima, jer bi tako bila istisnuta tečnost čaja I plod bi postao beskoristan.

Generalno, obe ruke su potrebne za branje listova, a proces je kao kad pilići kljucaju zrnevlje: branje listova i njihovo smeštanje u korpu. Podignite ruke i spustite ih ritmično. Za nekoliko trenutaka prazna korpa je ispunjena sveže ubranim zelenim lišćem.

Čaj, podstiče pragmatične Kineze na poeziju. Veče u nekoj od poznatijih čajdžinica u Hangžou može biti prosvećujuća nekom Evropljaninu koji je ranije smatrao umerenu konzumaciju alkohola suštinskom za dobar provod. U blizini se nalazi čajnik, u kome voda blago ključa; šoljice se svako malo dolivaju; za sto stalno pristižu lubenica i očišćeni ličiz, semenke bundeve, sušena ribom, kolači od lotosove paste, oblande od sesama.