Tbilisi: Bogorodica na obroncima Svetog Brega

Neke zgrade socijalističke arhitekture izdižu se usamljeno i metafizički na maloj visini i, kao pisak trube na početku nekog koncerta, najavljuju gruzijski glavni grad.

Auto-put M1 se uvlači i u unutrašnjost grada, saobraćaj je anarhičan, vozači ne znaju za pravila; automobili pretiču kamione, autobusi i žute „maršrutke“ – privatni kombiji koji prave konkurenciju javnom prevozu – ne obazirući se na vozila koja dolaze iz suprotnog smera, koji se pak, bez imalo uzrujavanja, zaustavljaju nasred ulice ili se čak penju na trotoare kako bi nastavili svojim putem. Zvuk sirena prekida samo promukli glas policajaca, koji – sedeći u svojim belo-plavim automobilima i uronjeni u saobraćaj zajedno sa svima ostalima – upravljaju kretanjem pomoću mikrofona povezanih na zvučnike, postavljene pored plavih lampica na krovovima automobila.

Na obroncima Svetog Brega beli se stari grad, sa uskim uličicama, na kojima se preko dana pojavljuju stidljive devojčice koje se, da bi nadvisile ogradu, podižu na prste poput neveštih balerina. U jednoj od tih uličica, do pre tri meseca je Lima držala svoju prodavnicu, u kojoj je bilo moguće naći sve: od hrane do sijalica, od vina do domaćeg sira. Lima je ?ermenka koja je od rođenja živela u Tbilisiju. Mršava i ljubazna, pričala je mirno i otpratila bi goste do vrata svog marketa, kad bi oni završili sa kupovinom. Posle 30 godina, morala je da zatvori svoju prodavnicu: čak su i najvernij? mušterije izabrale za kupovinu velike tržišne centre koji niknu svugde po gradu i koji liče na one koji se nalaze svugde po svetu, od Biškeka do Tomska, od Jerevana do NJujorka. Lima nije najavila zatvaranje: prodala je lokal i jednostavno otišla iz grada. Niko ne zna gde se sada nalazi. „Lima nije više tu“, kažu devojčice koje se igraju na ulici ispred prodavnice. Lima je shvatila da, iako je njena prodavnica preživela kraj Sovjetskog Saveza i politički haos koji je obuhvatio Gruziju tokom devedesetih, neće pobediti neoliberalnu globalizaciju i ogromne konzorcijume koji kontrolišu svetsko tržište. Ponosna i hrabra, Lima je odlučila da napusti grad i počne novi život, ko zna gde. Na jednom uglu prodavnice je imala svoju kancelariju, koju mušterije nisu mogli da vide; potpuno je prazna. Ostala je samo, na zidu, ikona Bogorodice, koja bez utehe plače nad telom mrtvog sina.