Kras (2): U rodnom gradu taksija

Rakija i med u dvorištu i polazak u Štanjel. Istorija u kamenu, utvrđenje, tradicionalna kraška kuća, galerija, opet Fabijani i prvi put Lojze Spacal, umetnik kamena i drveta. Odmor u restoranu, upoznajemo Jurijeve roditelje, mladi su i veseli. Opet pršut i sir, sada i masline.

Ferarijev vrt, po Fabijanijevom projektu, vila sa bazenom. Dekadencija ranog dvadesetog veka. Tuš u steni, mostić, lokvanji, skoro sve kao u savremenom akva-parku. Veslanje u kamenitom Krasu, koji žeđa za vodom. Teren za boćanje. Šuma kedrova i parking za automobile i to početkom 20. veka. Pokret prema moru. Prva stanica je mađarsko groblje u Gorjanskom. Saznajemo da je linija fronta u velikom ratu bila povučena baš ovde. Mnogo života je prekinuto ovde pre jednog veka, slovenačkih, italijanskih, austrijskih, mađarskih. Ne, smrt nema naciju.

Sledeća stanica je jedan od izvora reke koja Trst napaja vodom. A onda Castello di Duino, Grad Devin, litice od kojih zastaje dah. Neki drugi Jadran. Barke i sunce isti. Patrijarh od Akvileje počeo je da gradi ovaj grad u 11. veku, a na ruševinama tog grada nemačka porodica Wallsee gradi svoj dvorac, da bi postao rezidencija porodice Thurn und Taxis, nemačkih plemića koji su se bavili poštanskim uslugama u Evropi u 16. veku. Njima se pripisuje da su izumeli i taksi. Današnji vlasnik je potomak ove plemenite familije, raspitujem se da li ima sina. Obilazimo Rilkeovu sobu u dvorcu, tu je stvorio svoje „Devinske elegije“.

Slušamo legendu o lepoj Vidi, koja je inspirisala mnoge stvaraoce. Lepa Vida je prala pelene svog deteta na obali mora, kada je naišao crnac sa barkom i pokupio je. Ima dosta verzija završetaka, slušamo onu koja je preteča trafikinga. Smakanje tri dupeta u Jadranskom moru u Sesljanu, italijanska Sistiana. „Sapore di sale, sapore di mare“, nezaboravni duet Arsena Dedića i Đina Paolija. Luksuzni rizort u Portopikolu, nekadašnjem kamenolomu. Dekadencija ranog 21. veka. Nažalost, odeća je obavezna, a svi je nismo imali. I konačno večera u italijanskom dvorištu, pršut, sir, pečeni pršut sa renom, salami, buđola. Melancana, njoke, piletina i triotave belog.

Adio Štanjel. Adio Kras. Kada sam prvi put čula za Štanjel, od Jurija Hadalina, naravno da nisam mogla da zapamtim to ime. Sada znam da je Štanjel kratka forma od Sveti Danijel. Baš kao i Šmarje koje dolazi od Svete Marije.