Irska (3): U normanskoj tvrđavi

Ulazimo u prodavnice sa „islandware“. Jakne, vuneni džemperi, štrikane kape, nepromočive jakne. Ukrcavamo se na brod. Destinacija: Cliffs of Mohar. Asocijacije: Hari Poter i scena u pećini, neverovatan broj različitih ptica sa gnezdima na uskim prstenovima na okomitoj, visokoj steni. Samo četiri dana godišnje ovde je sunce i može se prići liticama. Visina 330 metara.

Vraćamo se drugim putem, južnije, svraćamo nakratko u normansku tvrđavu. U Dablinu smo oko 20 sati. Vozač vozi i vodi, 2 u 1.

Večeramo u Thai restoranu, iza ćoška, pored hotela. Šetnja po ulicama Temple Bara. Narednog jutra puž i kafa za doručak, u sobi. Dan za „hop on hop off“ razgledanje Dablina. Petak, poslednji dan radne nedelje. Pred nama je produženi vikend, Bank holiday. Prvo pešaka do GPO (centralna pošta) na izložbu proslave 100-godišnjice irske pobune protiv engleske vlasti. A must see.

U zgradi GPO izložba (stalna postavka) tih burnih vremena. Heroji na fotografijama, uniforme i oružje u staklenim vitrinama, 3D filmska rekonstrukcija pobune, puno dece u školskim uniformama, zainteresovani mališani. Ponosni. A ponosne i nastavnice koje ih vode i sa njima razgovaraju.

Penjemo se na bus, idemo prema Trinity college, istorija, zgrade od crvenih cigala se smenjuju sa starim kamenim zdanjima. Izmešani vekovi, epohe, stilovi, sekularno i religija. Nasnimljeni glas ređa velikane potekle iz Irske: Džejms Džojs, Semjuel Beket, Bernard Šo, Peter O’Tul, Yeats…

Dublin castle, silazimo kod Christ church cathedral, 1.000 godina stara. U crkvi pored izložba Dablinia, posvećena osnivanju Dablina, Vikinzima, Normanima, ponekim značajnijim Keltima, sve do pada pod Englesku. U 13. veku.

Potom u St.Patric’s cathedral. Protestantska crkva. Vitraži na visokoj gotskoj građevini, odiše snagom, dominantna, zastrašujuća, velelepna… narod siromašan, neobrazovan, pokoran.

Lunch, čistom igrom srećnih okolnosti, kod Leo Barnet-a na fish and chips (A. Bourdain je pravio emisiju o njemu, starac bele kose i belih brkova, nas je uslužio, Leo glavom i bradom!). Porciju bakalara i krompirića u masnom papiru. Jedemo u parku oko St. Patrics katedrale, na travi. Kao svi Irci u parkovima, kao i Englezi, belasaju se golišave ruke, ogoljeni delovi tela, na suncu i neočekivano visokoj temperaturi od 18 stepeni.

Hop on ka Guinness postrojenju, puno zgrada različitih veličina, ceo kvart je destilerija, pomoćne zgrade, skladišta, čak i kuća u kojoj je živeo i sam Guinness. Nekoliko miliona barela ovog piva se ovde proizvede svakodnevno. Stare zgrade je nadvisila staklena konstrukcija – kula sa pogledom na Dablin. Turistička atrakcija.