Prolazimo pored čuvenog starog groblja, pored praznog, ozloglašenog zatvora gde je streljano svih šest organizatora Uskršnje pobune.
Nižu se crkve, muzeji, najstarija kasarna iz 17. veka, destilerija Jamesons viskija. Gužva pored reke, počeo je produženi vikend, Majela i Horhe nas čekaju u centru, u pešačkoj zoni. Prekidamo, već umorni, razgledanje busom. Srećemo se ispred GPO zgrade i idemo u bar s Tonijem i njegovim poznanikom iz Meksika sa kojim je došao da igra golf, prvo na turnir u Škotskoj, St Andrews, prvi teren za golf ikada (1552) i sa Majelom i Horheom. Sedimo do deset sati. Vraćamo se pešaka, svraćamo na picu u Papa Johnes, na sve strane grupe mladića slave momačko veče i obaška, devojaka, slave mladino veče, slikaju se na ulicama, mladoženje u haljinicama, mlade sa kratkim belim velom. Grupe u istim majicama sa vragolastim natpisima, u havajskim košuljama, devojke sa širokim trakama sa isto tako vragolastim natpisima, preko torzoa, visoke potpetice… bučni, veseli, veoma bučni….
Svratili na pivo u Hard Rock Cafe. Neke Azijatkinje, već pijane, govore bez prestanka, visokim tonovima, cere se, razuzdane. Na ulicama pred ponoć lelujaju oni koji su popili onu poneku više. Mnogo je beskućnika i pijanaca. U noćnom Dablinu. U subotu ujutru u hotelskom restoranu kafa i kroasan a zatim u pešačku zonu. U 12.30 smo na ručku u starom, autentičnom irskom restoranu. Alfredo jede irski gulaš a ja bakalar uz odgovarajuće pivo. Žurimo nazad, dolaze kolima po naše kofere i voze ih u Bray a mi ćemo vozom. Kroz prozor da razgledamo obalu i mala mesta ušuškana uz hladno more. Put za Bray. Stanica Tara je zatvorena, šalju nas na bus. Iza tri ćoška, čas levo, čas desno, domaći prolaznici nam rado objašnjavaju kojim putem da idemo, uglavnom onim obilaznim putem, lutamo, ali Alfredov instinkt nas dovodi do cilja. Sedamo u bus i vozimo se ka jugu Dablina, stanica za stanicom, bus na sprat. Ređa se predgrađe za predgrađem, attached, semi-attached, detached kuće… kao u Engleskoj. Stižemo i sedamo u voz Dart. Posle tri stanice, silazimo u Dalkey, kroz centar pa putem gore uz obalu idemo do narednog mesta. Hodamo bar jedan sat. Divni predeli, ne vidi se linija horizonta. Izmaglica iznad Braya u daljini. Planine u magli. Bogataši iza visokih zidova, na ogromnim imanjima žive sakriveni od pogleda običnih ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
